punđa

punđa

punđa (српски, ћир. пунђа)[уреди]

Именица[уреди]

punđa, ж

Облици:

  1. púnđa, pȗnđa [1]

Значења:

  1. Upletena i okomotana kosa na potiljku (kod žena). [1]

Примери:

  1. Na kosi su se pravile „velne” i pričvršćivale posebnim ukosnicama (šnalama) za delove kose upletene u kike i, konačno, obavezna punđa. Бачка Паланка [1]
  2. Mlađe žene su nosile punđe, a starije su nosile konđe. [2] Јарковац Беркасово Јасеново [1]
  3. Ȅ, kéra je zàlajala, kàpija zȁključāna i, bȍga mi, bílo je i rȁščupani pȗnđi. Кула [1]
  4. Neudate ženske nosile su punđe, a udate su nosile džege. Бегеч [1]
  5. A, reko, štȁ si joj već pȗnđu nàpravila ko da je vèlika dèvōjka. [3] [4] Ђала Буђановци Краљевци Чортановци Ново Милошево Чента [1]
  6. Namȅsti nam púnđu. Вршац Рума Томашевац [1]
  7. Ne znam di su mi arnodle da napravim ponđu. [5] Ченеј [1]


Синоними:

  1. čočak [1]


Изрази:

  1. Néću ga nòsiti zapȗnđu ("kaže se za ružnog muškarca (o udavači)"). Ново Милошево [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Миленко С. Филиповић, Различита етнолошка грађа из Јарковца (у Банату). — ЗДН, 11, 1955, 81—117, стр. 97.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 83.
  4. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 240.
  5. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).

Напомене[уреди]