прѐлазити

прѐлазити

прѐлазити (српски, lat. prèlaziti)[уреди]

Глагол[уреди]

прѐлазити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. прелазити, -им [1]

Значења:

  1. Идући премештати се на другу страну. [1]
  2. Завршавати разред. [1]
  3. Престајати осећати здравствене тегобе. [1]
  4. Преместити се или превести се на другу страну. [1]
  5. Преместити се из једног места на друго. [1]
  6. Променити занимање. [1]
  7. Престати болети. [1]

Примери:

  1. И са̏д ту̏ на сока́ку с[у] о̀ни прѐлазили, а ја̑ о̏дуд ка̏к сам ју́рио, ја̑ на̀ њӣ на̀терам. Лаћарак Јаша Томић Неузина [1]
  2. Са до̀брӣм сам прѐлазила, ни́сам би́ла о̀дличан. Бачинци [1]
  3. Ду̏го ја̑ и̏мам за́гуш. Кад се гу̑шим, о̏нак ми да́ду медеци́не и нѐкције, по̏чне да ме прѐлази, па по̏сле јо̀пе̄т. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Нѐ мож с ко̏лим пре́ћи. [2] Чента Ново Милошево [1]
  5. Са̏м ту̏ ма̏ло у комшѝлук пре̑ђем. Сремски Карловци [1]
  6. О̑н је во̀ло јѐдну ле́пу дѐво̄јку, ал је мла́да у̏мрла, о̑н ни́је ви̏ше те̏во да се же̏ни и прѐшо у по̀па. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Ја̑ сам чи̏тала, и кад сам ја̑ би́ла го̀това, о́на пре́шла, са̏д нѐ могу да се се̏тим ко̏лко ми да́ла но̏ваца. Велики Гај [1]
  8. Би̏о једа̏н пасту̑в. Ни́смо ни сме̏ли да пре̑ђемо код ње̏га. Павлиш Вршац [1]
  9. Пре̑ђем ти̏м пу̀ковнӣка. [3] Госпођинци [1]
  10. Пре̑ђе бли̏же мѐне. [2] Итебеј [1]
  11. Младенци се одмарају у штали, вајату или у соби. У неким кућама они су имали своју собу само за време док не „пређу" погачари, а после спавају у штали, у магацину или у вајату. [4] [1]
  12. Прѐшла ме но̀га, са̏д ми је до̏бро, ал сам ле̏жала ше̑с не̏деља од но̀ге. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Изрази:

  1. Преко ње јепрешла цела регимента ("била је у љубавном односу са много мушкараца"). Сомбор [1]
  2. прећи неком преко главе ("досадити некоме"; "Прешо му преко главе"). [1]
  3. прећи праг ("претерати"). Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 179.
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.

Напомене[уреди]