prèlaziti

prèlaziti

prèlaziti (српски, ћир. прѐлазити)[уреди]

Глагол[уреди]

prèlaziti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. prelaziti, -im [1]

Значења:

  1. Idući premeštati se na drugu stranu. [1]
  2. Završavati razred. [1]
  3. Prestajati osećati zdravstvene tegobe. [1]
  4. Premestiti se ili prevesti se na drugu stranu. [1]
  5. Premestiti se iz jednog mesta na drugo. [1]
  6. Promeniti zanimanje. [1]
  7. Prestati boleti. [1]

Примери:

  1. I sȁd tȕ na sokáku s[u] òni prèlazili, a jȃ ȍdud kȁk sam júrio, jȃ nà njī nàteram. Лаћарак Јаша Томић Неузина [1]
  2. Sa dòbrīm sam prèlazila, nísam bíla òdličan. Бачинци [1]
  3. Dȕgo jȃ ȉmam záguš. Kad se gȗšim, ȍnak mi dádu medecíne i nèkcije, pȍčne da me prèlazi, pa pȍsle jòpēt. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. Nè mož s kȍlim préći. [2] Чента Ново Милошево [1]
  5. Sȁm tȕ mȁlo u komšìluk prȇđem. Сремски Карловци [1]
  6. Ȏn je vòlo jèdnu lépu dèvōjku, al je mláda ȕmrla, ȏn níje vȉše tȅvo da se žȅni i prèšo u pòpa. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. Jȃ sam čȉtala, i kad sam jȃ bíla gòtova, óna préšla, sȁd nè mogu da se sȅtim kȍlko mi dála nȍvaca. Велики Гај [1]
  8. Bȉo jedȁn pastȗv. Nísmo ni smȅli da prȇđemo kod njȅga. Павлиш Вршац [1]
  9. Prȇđem tȉm pùkovnīka. [3] Госпођинци [1]
  10. Prȇđe blȉže mène. [2] Итебеј [1]
  11. Mladenci se odmaraju u štali, vajatu ili u sobi. U nekim kućama oni su imali svoju sobu samo za vreme dok ne „pređu" pogačari, a posle spavaju u štali, u magacinu ili u vajatu. [4] [1]
  12. Prèšla me nòga, sȁd mi je dȍbro, al sam lȅžala šȇs nȅdelja od nòge. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]


Синоними:

  1. prilaziti [1]
  2. prolaziti [1]
  3. prilaziti [1]


Изрази:

  1. Preko nje jeprešla cela regimenta ("bila je u ljubavnom odnosu sa mnogo muškaraca"). Сомбор [1]
  2. preći nekom preko glave ("dosaditi nekome"; "Prešo mu preko glave"). [1]
  3. preći prag ("preterati"). Тараш [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 294. Грешка код цитирања: Неисправна ознака <ref>; назив „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам.” је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 179.
  4. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 66.

Напомене[уреди]