prid

prid

prid (srpski, lat. prid)

prid, pred.

Značenja:

U neposrednoj blizini prednje strane nekoga, nečega. ^[1]
Pre vremena kad se nešto događa, zbiva. ^[1]
Označava položaj, mesto s prednje strane nečega, nekoga, pokazuje ispred čega, koga se nešto nalazi ili biva ili u nekoj udaljenosti od njihove prednje strane. ^[1]
Približavanje, neposredna blizina kakve pojave, događaja, stanja, koji se odnosi na koga. ^[1]

Primeri:

A ùčitelj kȍrākom pa dȏđe do mѐne i stȁo prid mѐne i glédi, i ȍnda je zapítao mѐne òću l jȃ njѐmu poklòniti tȃ dùgmeta (ȅno i sȁd su tȃ dùgmeta na prȕsluk; trȋ dùgmeta sam izgùbio sa šnjѐga). Novo Miloševo ^[1]
Da ùpālim svéću prid Mȃjku bȍžju. Bačko Petrovo Selo ^[1]
Ѝzӣđu mlȁđi prid starѐšinu (tȏg što je ȕmro) i bȃcu žȉta na lȇs (samàricu), priko zàklopca. ^[2] ^[3] ^[4] ^[5] ^[6] Bašaid Subotica Deronje Gospođinci Kumane Batanja Deska Krašovo ^[1]
Prid svȁtove nѐdelj dána ѝdu fȋferi. ^[7] ^[5] Martonoš Ledinci Deska ^[1]
Posle trínajs gȍdina tàkō mi je bílo spȓva prid òčima kao prašѝna kad se pòdigne, i svȅ vȅćma i vȅćma. Novi Bečej ^[1]
Prid kućom sedimo. Čerević ^[1]
A i òva prѝt kućōm, zapòslila je Káta u škȏlu. Subotica ^[1]
Ljubu se prid oca i prid mater. ^[8] ^[9] Čenej ^[1]
I tàko, kad je dòšla četrdѐset čѐtvrta gȍdina, prid òtim kad će se oslobòditi, próđeše jѐdnog dȃna oko čѐtir sȃta àftovi, čѐtr-pȇt, i jȃ pòšla u bȃšću i ȉstrčāla da vȉdim štȁ se tȏ čȕje. ^[10] Kumane ^[1]

↑ ^1,00 ^1,01 ^1,02 ^1,03 ^1,04 ^1,05 ^1,06 ^1,07 ^1,08 ^1,09 ^1,10 ^1,11 ^1,12 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 125, 127, 128, 129.
↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 41, 163.
↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 61.
↑ ^5,0 ^5,1 Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 56.
↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 44.
↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 313.
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130.
↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 135.