офѝцӣр

офѝцӣр

офѝцӣр (српски, lat. ofìcīr)[уреди]

Категорије: вој.


Облици:

  1. официр [1]

Примери:

  1. Јѐдан офѝцӣр — ле̑п, од ле́пи ле̑п чо̀век би̏о — би̏о капѐта̄н дру̏ге кла̏се. Бечеј [1]
  2. И о̑н је ста̏о на̀ те офици́ре да, та̀ко да их пу̀стили, а о̀пет су мо́рали да ѝду да се ја̑ву. [2] [3] [4] Велики Гај Сремска Каменица Сомбор Сивац Нови Сад Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Фаркаждин Иланџа Чип [1]
  3. Та̏ мо̀ја га̏здарица — о̀на је ѝмала на ста́ну два̏ офици́ра, нѐмачка. Визић [1]
  4. И о̀ни офици́ри у̀чилӣ су. Ђала [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123, 350.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 26, 147.
  4. Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.

Напомене[уреди]