ofìcīr
ofìcīr
ofìcīr (српски, ћир. офѝцӣр)[уреди]
Категорије: вој.
Облици:
Примери:
- Jèdan ofìcīr — lȇp, od lépi lȇp čòvek bȉo — bȉo kapètān drȕge klȁse. Бечеј [1]
- I ȏn je stȁo nà te oficíre da, tàko da ih pùstili, a òpet su mórali da ìdu da se jȃvu. [2] [3] [4] Велики Гај Сремска Каменица Сомбор Сивац Нови Сад Мокрин Ново Милошево Башаид Итебеј Фаркаждин Иланџа Чип [1]
- Tȁ mòja gȁzdarica — òna je ìmala na stánu dvȁ oficíra, nèmačka. Визић [1]
- I òni oficíri ùčilī su. Ђала [1]
Референце[уреди]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 123, 350.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 7, 26, 147.
- ↑ Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 140.