острићи

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

острићи

острићи (српски, lat. ostrići)[уреди]

Глагол[уреди]

острићи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -и́же̄м се [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Одрезати маказама, скинути машином длаке (косу, вуну) човеку, животињи, одсећи. [1]

Примери:

  1. Кат се остри́же, о̏нак је дви̏за̄рка. [2] Башаид [1]
  2. О̀стриглӣ је. [3] [2] [4] Фаркаждин Сивац Госпођинци Српски Крстур [1]
  3. Острижена вуна зове се руно. [5] [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. острижен [1]


Синоними:

  1. оцећи [1]
  2. обријати [1]



Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 1,9 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 396. Грешка код цитирања: Неисправна <ref> ознака; име „Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта.“ је дефинисано више пута с различитим садржајем
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192, 197.
  5. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 92.

Напомене[уреди]