острићи

острићи

острићи (српски, lat. ostrići)[уреди]

Глагол[уреди]

острићи, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -и́же̄м се [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Одрезати маказама, скинути машином длаке (косу, вуну) човеку, животињи, одсећи. [1]

Примери:

  1. Кат се остри́же, о̏нак је дви̏за̄рка. [2] Башаид [1]
  2. О̀стриглӣ је. [3] [4] [5] Фаркаждин Сивац Госпођинци Српски Крстур [1]
  3. Острижена вуна зове се руно. [6] [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. острижен [1]


Синоними:

  1. оцећи [1]
  2. обријати [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 396.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 151.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 206.
  5. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 192, 197.
  6. Миливоје Милосављевић, Сточарство у северном Банату. — Рад, 12— 13, 1964, 69—101, стр. 92.

Напомене[уреди]