омо

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

омо

омо (српски, lat. omo)[уреди]

Исто што и ома [1]

Референце[уреди]

  1. Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Суфикс[уреди]

омо
омоа, омоб, омов, омог, омод, омођ, омое, омож, омоз, омои, омој, омок, омол, омољ, омом, омон, омоњ, омоо, омоп, омор, омос, омот, омоћ, омоу, омоф, омох, омоц, омоч, омоџ, омош

Префикс[уреди]

омо
аомо, бомо, вомо, гомо, домо, ђомо, еомо, жомо, зомо, иомо, јомо, комо, ломо, љомо, момо, номо, њомо, оомо, помо, ромо, сомо, томо, ћомо, уомо, фомо, хомо, цомо, чомо, џомо, шомо

Анаграм[уреди]

моо, моо, омо, оом, омо, оом
мо, мо, ом, оо, ом, оо