омо
омо
омо (српски, lat. omo)[уреди]
Референце[уреди]
- ↑ Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
Напомене[уреди]
Суфикс[уреди]
- омо
- омоа, омоб, омов, омог, омод, омођ, омое, омож, омоз, омои, омој, омок, омол, омољ, омом, омон, омоњ, омоо, омоп, омор, омос, омот, омоћ, омоу, омоф, омох, омоц, омоч, омоџ, омош
Префикс[уреди]
- омо
- аомо, бомо, вомо, гомо, домо, ђомо, еомо, жомо, зомо, иомо, јомо, комо, ломо, љомо, момо, номо, њомо, оомо, помо, ромо, сомо, томо, ћомо, уомо, фомо, хомо, цомо, чомо, џомо, шомо