ogrizina

ogrizina

ogrizina (srpski, lat. ogrizina)[uredi]

Imenica[uredi]

ogrizina, ž

Oblici:

  1. ogrizine [1]
  2. ȍgrizina, ògrizina [1]
  3. ògrizina [1]

Značenja:

  1. Ostatak od pojedene kukuruzne stabljike. [1]
  2. Nepojedeni ostatak od hrane. [1]

Primeri:

  1. Furuna za lebac bila je u avliji, a u njoj se ložila ogrizina, oglođani štapovi kukuruzovine, koja je bila pred konjima i kravama. [2] [1]
  2. Dao je pekaru sto snopova ogrizine, pa će za to dobiti jedan hleb od pet kila. [3] [4] [5] Begeč Susek Sviloš Mol Mokrin Itebej Jasenovo Senpeter [1]
  3. Ȅno pȕne jȁsle ògrizine, a nȉko da se prѝvāti da pòkupi i da brȅči nà đubre (JT — Mt P S Tu RS To NS; BA NK NM E Š A Bk Nz O Il. [1]
  4. Tȏr je pȕn ògrizina. Subotica [1]
  5. Izvádi ògrizine iz jȁsāla. Laćarak [1]
  6. Ka[d] dànas ùkādiš trȉ snòpa ògrizina, kukuruzòvine, kukùružvine, kȁko mȉ kȃžemo óde u Banátu, ȍnda tȍ bȕdne vrúće cȅli dȃn. Đala [1]
  7. Ȍgrizina je bíla òglodana kukuruzóvina za ògrev. Novi Sad [1]
  8. Ȕjutru sam ùstajala u čѐtir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ѝščistim štȁlu. [1]
  9. Tȕ ȍgri zi nu smo báca li u furȕnu i smo se grȅja li. [6] [3] [7] [8] Vršac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Titel Novi Bečej Kovin Senpeter [1]
  10. Ȍgrizine (tulùzina — krȁva i kònji, ȏvce ogrízu lȋšće) ložímo. [9] Zrenjanin [1]
  11. Dvȍrište níje sàmo za tolùzinu, nego i za slȁmu, za plȅvu, i za sȇno i za ȍgrazinu još. [9] Jaša Tomić [1]
  12. Stȍka òpӣpa kukurzóvinu i òstane ȍgrezina. [8] Kovilj [1]
  13. Pròste pѐći smo lòžili s ȍgrezinom. [7] Čurug [1]
  14. Ѝdem da donѐsem ȍgrzine da nàložim pȇć. Taraš [1]
  15. Neću da jem tvoje ogrizine. Jasenovo Čerević [1]
  16. Sklȍnӣ ògrizine sa stòla. Subotica Novo Miloševo [1]


Sinonimi:

  1. potaka, zubotka [1]
  2. šapurika Susek Sviloš Čerević [1]


Reference[uredi]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 127.
  3. ↑ 3,0 3,1 Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  4. ↑ II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
  5. ↑ Mladen Markov, Ukop oca. Beograd, 2002, 337 str, str. 169.
  6. ↑ Milutin Ž. Pavlov, Duhovi kartonskog kofera. Novi Sad (Prometej — Tiski cvet), 2005, 264 str, str. 224.
  7. ↑ 7,0 7,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  8. ↑ 8,0 8,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  9. ↑ 9,0 9,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 153. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem

Napomene[uredi]

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=огризина&oldid=222133”