Pređi na sadržaj

ogrizina

ogrizina

ogrizina (srpski, lat. ogrizina)

[uredi]

Imenica

[uredi]

ogrizina, ž

Oblici:

  1. ogrizine [1]
  2. ȍgrizina, ògrizina [1]
  3. ògrizina [1]

Značenja:

  1. Ostatak od pojedene kukuruzne stabljike. [1]
  2. Nepojedeni ostatak od hrane. [1]

Primeri:

  1. Furuna za lebac bila je u avliji, a u njoj se ložila ogrizina, oglođani štapovi kukuruzovine, koja je bila pred konjima i kravama. [2] [1]
  2. Dao je pekaru sto snopova ogrizine, pa će za to dobiti jedan hleb od pet kila. [3] [4] [5] Begeč Susek Sviloš Mol Mokrin Itebej Jasenovo Senpeter [1]
  3. Ȅno pȕne jȁsle ògrizine, a nȉko da se prѝvāti da pòkupi i da brȅči nà đubre (JT — Mt P S Tu RS To NS; BA NK NM E Š A Bk Nz O Il. [1]
  4. Tȏr je pȕn ògrizina. Subotica [1]
  5. Izvádi ògrizine iz jȁsāla. Laćarak [1]
  6. Ka[d] dànas ùkādiš trȉ snòpa ògrizina, kukuruzòvine, kukùružvine, kȁko mȉ kȃžemo óde u Banátu, ȍnda tȍ bȕdne vrúće cȅli dȃn. Đala [1]
  7. Ȍgrizina je bíla òglodana kukuruzóvina za ògrev. Novi Sad [1]
  8. Ȕjutru sam ùstajala u čѐtir sȃta, pòvadim ȍgrizinu, vȇžem, pòdēlim òbroke, ѝščistim štȁlu. [1]
  9. Tȕ ȍgri zi nu smo báca li u furȕnu i smo se grȅja li. [6] [3] [7] [8] Vršac Nadalj Čurug Gospođinci Žabalj Mošorin Kać Titel Novi Bečej Kovin Senpeter [1]
  10. Ȍgrizine (tulùzina — krȁva i kònji, ȏvce ogrízu lȋšće) ložímo. [9] Zrenjanin [1]
  11. Dvȍrište níje sàmo za tolùzinu, nego i za slȁmu, za plȅvu, i za sȇno i za ȍgrazinu još. [9] Jaša Tomić [1]
  12. Stȍka òpӣpa kukurzóvinu i òstane ȍgrezina. [8] Kovilj [1]
  13. Pròste pѐći smo lòžili s ȍgrezinom. [7] Čurug [1]
  14. Ѝdem da donѐsem ȍgrzine da nàložim pȇć. Taraš [1]
  15. Neću da jem tvoje ogrizine. Jasenovo Čerević [1]
  16. Sklȍnӣ ògrizine sa stòla. Subotica Novo Miloševo [1]


Reference

[uredi]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 127.
  3. 3,0 3,1 Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).
  4. II Radovan Vrtipraški, Nekad bilo sad se pripoveda. Novi Sad, 1989, 98 str.
  5. Mladen Markov, Ukop oca. Beograd, 2002, 337 str, str. 169.
  6. Milutin Ž. Pavlov, Duhovi kartonskog kofera. Novi Sad (Prometej — Tiski cvet), 2005, 264 str, str. 224.
  7. 7,0 7,1 Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  8. 8,0 8,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  9. 9,0 9,1 Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 153. Greška kod citiranja: Neispravna oznaka <ref>; naziv „Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine.” je definisano više puta s različitim sadržajem

Napomene

[uredi]