о̑мча

о̑мча

о̑мча (српски, lat. ȏmča)[уреди]

Именица[уреди]

о̑мча, ж

Значења:

  1. Уже, жица и сл. везано у круг тако да се затезањем смањује (обично за хватање животиња). [1]
  2. Лабава петља конопца за вешање која се намиче на врат осуђенику. [1]

Примери:

  1. Ухватио је комшијиног кера на омчу. [1]
  2. На̀правим о̑мчу на пру̑т од вр́бе. [1]
  3. Пра̏виш на о̑мчу не̏ку. [2] Ђала Ново Милошево Ловра [1]
  4. О̑мча се пра̏ви од ја́ког ишљи́га или жи̏це и пу̏сти се у во̏ду ко̀ја тѐче, на̀легнеш се на не̏ку вр́бу над во̀дом и пра̏тиш. Ри̏ба ѝде ре̑пом и кад на̀ӣђе ти̑ са̀мо тр̏гнеш. [3] Ковиљ [1]
  5. Направио је омче од гриве и хватао голубове. Бегеч [1]
  6. Натакли су му омчу на врат, али га нису обесили. Бегеч [1]


Изрази:

  1. Ве́зати ("срљати у пропаст"). Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 158.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Рибарска терминологија Ковиљског рита (рукопис магистарског рада).
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  6. Жарко Бошњаковић, Пастирска терминологија Срема. Нови Сад (Филозофски факултет), 1985, 174 стр.

Напомене[уреди]