но̏в
но̏в
Придев
Придев
Придев
Придев
Категорије: об. об.об. об.одр. вид.
Облици:
Значења:
- У потпуности нов, уопште неупотребљаван. [1]
- Православна Нова година која се дочекује 13. јануара. [1]
- Земља која никада пре није орана. [1]
- Матица која се касније излеже, она која остаје у кошници. [1]
- Недавно удата жена; жена прве године у браку. [1]
- Најмлађа снаха у кући. [1]
- Удавача из другог места. [1]
- Обично предња соба у ко јој не живе укућа ни, у ко јој бо ра ве са мо го сти. [1]
- Лоза која је настала укопавањем да би се добило ново стабло. Суботица[1]
- Лоза од које је укопан изданак за ново стабло. Суботица[1]
- Узајамно посећивање двеју орођених породица (младожењине и невестине). [1]
- У потпуности нов, уопште неупотребљаван. Јасеново[1]
- Исто. Јасеново[1]
- Саће у које матица још није полагала јаја. [1]
- Сорта лозе. Ловра[1]
- Новост, трач. [1]
- Принова, новорођенче. [1]
Примери:
- Са̏ ћете до̀бит сви̏ га̏нц но̏ва оде́ла. Бечеј [1]
- Ку́пио је Ђо́ка га̏нц но̏ву ма̀шину на Најло́ну. Нови Сад Итебеј [1]
- Нова година — . На овај дан месе се хлебови „василице” и пече „печеница”. Василице меси домаћица од пшеничног теста, али пре него што их стави на печење, избоде их са три струка уједно увезаног босиљка (Ос). [2] [1]
- За Нову годину (или „Мали Божић”) прави се василица. [3] Стапар [1]
- Кад се насѐлили, о̏ндак су де́лили о̀пет сѐсије, од „но̏вих зема́ља” (то̑ ни́је би́ло о̏ра̄но па се зо̀ве но̏ве зе̏мље): по три̑ ме̏ста по о̏сам ју̏та̄ра, а чѐтврто ме̏сто су на̏ши пра̀ндедови оставили о̏пштини да о̏пштина сна̑ша тро̏шак, да бу̏де ма̏ња по̀реза (то̑ је о̏пштина ѝмала при́ход од па̏шња̄ка). [1]
- Ста̑ра зѐмља ни́је би́ла у о̀ткуп (др̀жава је да́ла зе̏мљу), а но̏ва је̏сте. [4] [5] Меленци Нови Кнежевац Итебеј Избиште [1]
- Ако је вре́ме ло̏ше, чу́вају пче̏ле ма̏тицу да је нѐ убије но̏ва ма̏тица. [6] Бођани [1]
- На капији младине куће (сада је већ „нова млада”) сватове дочекује њена мати и посипа их пиринчом или пшеницом. [7] [1]
- Нова млада у кући обавезно је у прошлости у свечаним приликама носила симболе младе удате жене. [8] Јарковац Нови Кнежевац [1]
- Но̀вој мла̑ди се да̑. [9] Мокрин Банатско Аранђелово Ново Милошево Башаид [1]
- Кад о̑н нѐ до̄ђе по пе̑(т)-че̑с не̏де̄ља, бра́да нара́сти ве̏лика, — но̏ва мла̑да нѐ мож да га по̀зна ; — Женидбом млађег девера у кући, и довођењем нове снахе, престала се звати „младом”, а њене обавезе према породици прихватила је и делила са њом млађа доведена „нова млада”, тј. „јетрва” [ЖОБан 154]. [10] Ново Милошево Итебеј [1]
- Благо мѐни кад по̏сле три̑ сна̀је до̀бӣвам но̀ву мла̑ду. Ту̑ нѐ дам ѝс куће. Јаша Томић [1]
- Сти̏гла но̀ва мла̑да код ча Жи́ве, ка̑жеду да јој нѐ дају младо̀жењу, нег ѝма код на̑с да о̀стане. Јаша Томић [1]
- Свад ба се одржава у „благ дашњој” или „но вој” со би. Ту су по ређани сто ло ви, сто ли це, клу пе у об ли ку сло ва П. [11] [1]
- Дуги циклус свадбених обичаја завршава се узајамним посетама двеју орођених породица, односно пријатеља. То су „гости", „нови гости" ; б. ‘посета младенаца родитељима убрзо након венчања’. [12] [1]
- У неким местима прву посету младих називају „нови гости" или „млади гости". [13] Арадац Црепаја Баваниште [1]
- И од шѐћера пра̏ве... У̏вече су̏неш по̏ла ли̏тре, три̑ фрта́ља ли̏тре шѐћера ку̏ваног и о̏нда до у̏јутру и̏маш јѐдан ра̑м изву́чен — но̏во са̑ће. [6] Међа Моровић Кукујевци Визић Нештин Сремски Карловци Пећинци Светозар Милетић Бођани Чуруг Мокрин Башаид Јаша Томић Конак Пландиште Вршац Бела Црква [1]
- Нови темељ се обележава флашом ракије и металним новцем који се у њега укопавају. Не ваља померати темељ куће да не умре домаћин. Домаћин куће рано ујутро на темељу коље жртву чијом крвљу попрска темељ. Јамена [1]
- Дошла и донела ново, мени ново на ове моје године не треба него мира и здравља. [14] Ченеј [1]
- Кад чекате ново? [14] Ченеј [1]
Изведене речи:
Изрази:
- по̏слушан коно̏ва мла̑да ("веома послушан"). Вршац [1]
- Вре́дан коно̏ва мла̑да ("веома вредан"). Вршац [1]
- успијати се / успити се ко ˜ млада ("бити стидљив, збуњен"; "Успија се ко нова млада"). Јасеново [1]
- Ново сито о клин виси ("нова ствар се чува, пази"). Јасеново [1]
- сти́дети се коно̏ва мла̑да ("много се стидети"). Вршац [1]
- спре̏мати се коно̀ва мла̑да ("дуго и споро облачити се"). Јаша Томић [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 158.
- ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 98.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 143.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 136, 137.
- ↑ 6,0 6,1 Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 59.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 154.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 362.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 127.
- ↑ Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 53.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 153.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 152.
- ↑ 14,0 14,1 Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).