народна књижевност

народна књижевност

Српски

народна књижевност (српски, lat. narodna književnost)

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	народна књижевност	народне књижевности
Генитив	народне књижевности	народних књижевности
Датив	народној књижевности	народним књижевностима
Акузатив	народну књижевност	народне књижевности
Вокатив	народна књижевности	народне књижевности
Инструментал	народном књижевношћу	народним књижевностима
Локатив	народној књижевности	народним књижевностима

Именица

народна књижевност, ж

Слогови: на-ро-дна књи-жев-ност,  мн. на-ро-дне књи-жев-но-сти

Значења:

[1.] Народна или усмена књижевност је вид књижевности који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за верске обреде. Усмена књижевност дели се на поезију (епску, лирску, епско-лирску) и прозу. Путем усмене књижевности остварују се и први облици комуникације са децом раног узраста. Народна књижевност је, пре свега, чувар традиције, јер на основу ње сазнајемо много о менталитету, култури и историји једног народа.

Порекло:

[1.1.] реч књижевност је изведена од праславенске именице: *кънига (књига) -> старославенског: кънига (књига)

Синоними:

[1.1.] српска народна књижевност, српска усмена књижевност, српска уметничка књижевност, српска књижевност, књижевност, српска поезија, поезија, српска епска поезија, епска поезија, српска лирска поезија, лирска поезија, српска епско-лирска поезија, епско-лирска поезија, српска проза, проза, српске народне песме, српске народне приповетке, српске народне пословице

Примери:

Асоцијације:

[1.1.] епика, лирика, поезија, проза, књижевност

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

Сродни чланци са Википедије:

[1] народна књижевност