српска народна књижевност

српска народна књижевност

Српски

српска народна књижевност (српски, lat. srpska narodna književnost)

Падеж	Једнина	Множина
Номинатив	српска народна књижевност	српске народне књижевности
Генитив	српске народне књижевности	српских народних књижевности
Датив	српској народној књижевности	српским народним књижевностима
Акузатив	српску народну књижевност	српске народне књижевности
Вокатив	српска народна књижевности	српске народне књижевности
Инструментал	српском народном књижевношћу	српским народним књижевностима
Локатив	српској народној књижевности	српским народним књижевностима

Именица

српска народна књижевност, ж

Слогови: српска народна књи-жев-ност,  мн. срп-ске на-ро-дне књи-жев-но-сти

Значења:

[1.] Српска народна књижевност или српска усмена књижевност је вид књижевности који је постојао дуго пре појаве првог писма, а преносила се са колена на колено. Људи су је користили свакодневно и била је везана за верске обреде. Српска народна књижевност дели се на српску поезију (епску, лирску, епско-лирску) и српску прозу. Путем српске усмене књижевности остварају се и први облици комуникације са децом раног узраста. Српска народна књижевност је, пре свега, чувар традиције, јер на основу ње много сазнајемо о менталитету, култури и историји народа.

Порекло:

[1.1.] реч књижевност је изведена од праславенске именице: *кънига (књига) -> старославенског: кънига (књига)

Синоними:

[1.1.] српска усмена књижевност, српска уметничка књижевност, српска књижевност, српска поезија, српска епска поезија, српска лирска поезија , српска епско-лирска поезија, српска проза, српске народне песме, српске народне приповетке, српске народне пословице

Примери:

Асоцијације:

[1.1.] epika, lirika, poezija, proza, književnost

Изведене речи:

[1.1.] [[]]

Референце

Сродни чланци са Википедије:

[1] српска народна књижевност