напијати

напијати

напијати (српски, lat. napijati)[уреди]

Глагол[уреди]

напијати, {{{вид}}} непрел.

Категорије: трп.


Облици:

  1. -ам [1]
  2. на̏пијем [1]
  3. , [1]

Значења:

  1. Попити већу количину алкохолног пића. [1]
  2. Који је под дејством алкохола, пијан. [1]
  3. Који је задовољио потребу за пићем, који није жедан. [1]

Примери:

  1. По сле пр ве здра ви це и оста ли по гачари „на пи ја ју” новој млади и даривају је опет новцем. [2] [1]
  2. На поласку сватова из невестиног дома ташта зе ту на та њи ру да ри ва кошуљу, а зет ташти „ба би” пак на пи ја ви но из чаше у здра вље, и да ри ва је нов цем, а та њир раз би је о точак на ко ли ма. [3] [1]
  3. Са̀[д] ће се напи́јати мла̑ди. Каћ Шаблон:говор [1]
  4. На̏пије̄ нам. [4] Зрењанин [1]
  5. О̑н се на̏пије та̏мо па пе̏ва. Мартонош [1]
  6. У не̏ке сва̏тове или дѝгод да ѝдем, па да пи̏јем да̏н-но̑ћ да се на̏пијем. [5] Мокрин Бачинци Шаблон:говор Павловци Бачко Петрово Село Ново Милошево Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  7. О̀пе̄т је би̏о у̀ бирц, на̏пӣт је до̏шо. [6] Деска Ђала Итебеј Житиште [1]
  8. Мо̑ј Ва́са во̀ло̄ ма̏ло да пи̏је, па се на̏пије та̏мо, пе̏ва та̏мо, на̏пӣт. Мартонош [1]
  9. О̏нда, после вѐчере, кад су то̏ ве̏ћ сви̏ си̏ти и на̏пити, о̏нда да̏ј крава́ље. Бачинци [1]


Изведене речи:

  1. на̀пити [1]
  2. напит [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Миле Попов, Свадба у северном Банату. — Рад, 18—19, 1969—1970, 29—72, стр. 70.
  3. Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 147.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 147.
  5. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 350.
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 114.

Напомене[уреди]