млоги

млоги

Српски

млоги (српски, lat. mlogi)

Прилог

млоги, прил.

Облици:

  1. , [1]
  2. мло̀ги, мло̏ги [1]

Значења:

  1. Који се јавља у великом броју, многобројан. [1]
  2. Велики број, мноштво особа. [1]
  3. Велики број, количина, обим нечега. [2] Крашово[1]
  4. Веома, врло. [1]
  5. Знатно, осетно, доста. [1]
  6. Више пута, често. [1]
  7. Преко мере, превише, сувише. [1]
  8. Доста времена, дуго. [1]

Примери:

  1. Да̀нас мло̏гу сѐља̄нку ви̏диш но̏кте намакарни́рала, на̀мазала. Лаћарак [1]
  2. Ѝшо је та̏мо мло̏гим Ђа́лӣнцима да сведо̀чи за пѐнзију. [3] [4] [5] Ђала Госпођинци Ђурђево Мокрин Кикинда Итебеј Елемир Чип Ченеј [1]
  3. Мло̀ги су љу̑ди за̀ плугом. Лаћарак [1]
  4. Они ви̑чу, мло̏ги не разу̀му. Бечеј [1]
  5. Ту̏ мло̏ги гре̑шу. Павлиш [1]
  6. А у́бод ње̑н — мло̏ги ни́су зна̏ли и ува̏те пче̏лу и чу̑ва да га с усти̏ма не ује̏де. Избиште [1]
  7. Не̏ко је ту̑ и зна̏о и до̀лазио код њѐга, а мло̏ги и ни́су зна̏ли. [6] Кумане [1]
  8. Мло̏ги му то̏ ка́зали, не̏ са̀мо ја̑. Томашевац [1]
  9. По̀једе мло̏го. Бегеч [1]
  10. И о̏ндак кад до̑ђу у дво̏риште, о̏ндак рѐдуше, то̏ ко̀је ку̏вају за сва̏тове, о̀не ме̏ту ко̀рито на вра́та и у ко̀рито си̏пају во̀де, не̏ мло̏го. Бешка [1]
  11. Ди̏ се ка̏ко ску̏пило свато́ва, ди је мло̏го, ту̑ и̏ма мло̏го и крава́ја. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [5] Итебеј Суботица Мартонош Сомбор Мол Сивац Бачко Петрово Село Бечеј Турија Чуруг Змајево Силбаш Госпођинци Ђурђево Нови Сад Ђала Српски Крстур Банатско Аранђелово Нови Кнежевац Санад Мокрин Кикинда Падеј Ново Милошево Српска Црња Башаид Нови Бечеј Кумане Међа Меленци Житиште Елемир Јаша Томић Зрењанин Шурјан Арадац Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Вршац Чента Избиште Сефкерин Јасеново Крушчица Црвена Црква Врачев Гај Банатска Паланка Баваниште Гај Помаз Калаз Чип Батања Деска Сенпетер Ченеј [1]
  12. Та̑ј по̀со ко̑шта мно̏го па̑ра. [15] Башаид [1]
  13. Здра̏во мно̏го војни́ка и ко́ња. [1]
  14. То̑ је та̀ко би́ло дѝрљиво, јер је мно̏го су о̀ног свѐцког ра̏та по̀гинули. Арадац [1]
  15. Не зноји се Сремац само од врућине, већ и зато што је бесан и што се млого једи. [16] [1]
  16. Нѐ знам ја̑, ал мло̏го се о̀на мѐни ту̑ наду́вала а за ни̏шта; шта ја̑ мо̀гу што њо̑ј ола̀ја̄ву сна̀ву кад ѝму и за̏што. Јаша Томић [1]
  17. Мло̏го се изме́нуло. Шимановци [1]
  18. Мло̏го сам се ра̏довала. Павлиш Бочар Шурјан Бока Неузина [1]
  19. Она се бра́нила мло̏го. Вршац [1]
  20. Стари̏ји пчела̏р од ме́не, мло̏го. Избиште [1]
  21. А ка̀дгод је би́ло мло̏го ле̏пше. Шимановци [1]
  22. Мло̏го фѝнии је би̏о на́род не̏го са̏да. Павлиш [1]
  23. Дана̏с се мло̏го ла̏кше жи́ви. Вршац [1]
  24. Мло̏го је би́вало у ста̑ро до̑ба та̀ко. Шимановци [1]
  25. Па ѝшо у др́ва, ѝшо у̏ трску, а мло̏го пу́ти је ѝшо и та̀ко дѝгод шта, шта се ра̑ди, да ко̏си, да ту̑ тр̏ску за но̑вце. Арадац [1]
  26. Мло̏го ра̑ди. Вршац [1]
  27. Здра̏во мло̏го ко̑шта за јѐдну ма̏терну о́вцу за ко̀ју би мо̀гли да му́зу. Ловра [1]
  28. О̀штетӣ се не̏што, са̀мо не мло̏го. [17] Зрењанин [1]
  29. Млугу ту говоре шалне ствари. [18] [19] Крашово [1]
  30. Та̑ј де̏да је мно̏го ра́дио, ни́је о̑н да се, него му попу̀стили жи́вци од ра̑да, па је др̏ћо, ру̑ке му др̏ћале, знаш. Велики Гај [1]
  31. И ту̑ је мно̏го тро̏шка: части̑м, до̑ђу ро̏дбина, до̑ђу комши̏је ко о̏ће. Избиште [1]
  32. Ти̏ си кле́чио мло̏го. Башаид [1]


Синоними:

  1. тма [1]
  2. одједаред [1]


Изрази:

  1. Ди̏ сумло̏ге ба̏бице, де́ца су ки̏лава ("када се многи умешају, посао се рђаво заврши"). Вршац [1]
  2. ("мало је ваљаних, поштених, честитих људи"). Ново Милошево [1]
  3. ко̀ја коко̑шкамло̑го ка́коће, ма̏ло ја́ја но̏си ("ко много говори, мало ради"). Вршац [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 61.
  3. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 370.
  4. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 154.
  5. 5,0 5,1 Мирослав Николић, Неке особине српског говора у Чипу код Будимпеште. — ЈФ, Х£IХ, књ. ХII, 1993, 137—153, стр. 145.
  6. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 135.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 72, 316, 370.
  8. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 15, 43, 281, 284, 319, 425.
  9. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121, 124, 134, 159, 165.
  10. Софија Ракић-Милорадовић, Извештај о дијалектолошком истр. живању говора Батање. — ЕСМ, 3, 2001, 43—51, стр. 46.
  11. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 53, 154, 162.
  12. Софија Ракић-Милорадовић, О говору Деске. — ЕСМ, 3, 2001, 52—67, стр. 55, 58, 64.
  13. Марија Шпис-Ћулум, Из лексике Помази и Чобанца (код Сентандреје), рукопис.
  14. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  15. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 130.
  16. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 111.
  17. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 152.
  18. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 242, 1907, 42—67, стр. 60.
  19. Јован Живојновић, Крашовани — белешке, народни обичаји и примери језика. — ЛМС, 243, 1907, 52—79, стр. 63.

Напомене