mlogi

mlogi

Srpski

mlogi (srpski, lat. mlogi)

Prilog

mlogi, pril.

Oblici:

  1. -a, -o [1]
  2. mlògi, mlȍgi [1]

Značenja:

  1. Koji se javlja u velikom broju, mnogobrojan. [1]
  2. Veliki broj, mnoštvo osoba. [1]
  3. Veliki broj, količina, obim nečega. [2] Krašovo[1]
  4. Veoma, vrlo. [1]
  5. Znatno, osetno, dosta. [1]
  6. Više puta, često. [1]
  7. Preko mere, previše, suviše. [1]
  8. Dosta vremena, dugo. [1]

Primeri:

  1. Dànas mlȍgu sѐljānku vȉdiš nȍkte namakarnírala, nàmazala. Laćarak [1]
  2. Ѝšo je tȁmo mlȍgim Đálӣncima da svedòči za pѐnziju. [3] [4] [5] Đala Gospođinci Đurđevo Mokrin Kikinda Itebej Elemir Čip Čenej [1]
  3. Mlògi su ljȗdi zà plugom. Laćarak [1]
  4. Oni vȋču, mlȍgi ne razùmu. Bečej [1]
  5. Tȕ mlȍgi grȇšu. Pavliš [1]
  6. A úbod njȇn — mlȍgi nísu znȁli i uvȁte pčȅlu i čȗva da ga s ustȉma ne ujȅde. Izbište [1]
  7. Nȅko je tȗ i znȁo i dòlazio kod njѐga, a mlȍgi i nísu znȁli. [6] Kumane [1]
  8. Mlȍgi mu tȍ kázali, nȅ sàmo jȃ. Tomaševac [1]
  9. Pòjede mlȍgo. Begeč [1]
  10. I ȍndak kad dȏđu u dvȍrište, ȍndak rѐduše, tȍ kòje kȕvaju za svȁtove, òne mȅtu kòrito na vráta i u kòrito sȉpaju vòde, nȅ mlȍgo. Beška [1]
  11. Dȉ se kȁko skȕpilo svatóva, di je mlȍgo, tȗ ȉma mlȍgo i kravája. [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [5] Itebej Subotica Martonoš Sombor Mol Sivac Bačko Petrovo Selo Bečej Turija Čurug Zmajevo Silbaš Gospođinci Đurđevo Novi Sad Đala Srpski Krstur Banatsko Aranđelovo Novi Kneževac Sanad Mokrin Kikinda Padej Novo Miloševo Srpska Crnja Bašaid Novi Bečej Kumane Međa Melenci Žitište Elemir Jaša Tomić Zrenjanin Šurjan Aradac Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Vršac Čenta Izbište Sefkerin Jasenovo Kruščica Crvena Crkva Vračev Gaj Banatska Palanka Bavanište Gaj Pomaz Kalaz Čip Batanja Deska Senpeter Čenej [1]
  12. Tȃj pòso kȏšta mnȍgo pȃra. [15] Bašaid [1]
  13. Zdrȁvo mnȍgo vojníka i kónja. [1]
  14. Tȏ je tàko bílo dѝrljivo, jer je mnȍgo su ònog svѐckog rȁta pòginuli. Aradac [1]
  15. Ne znoji se Sremac samo od vrućine, već i zato što je besan i što se mlogo jedi. [16] [1]
  16. Nѐ znam jȃ, al mlȍgo se òna mѐni tȗ nadúvala a za nȉšta; šta jȃ mògu što njȏj olàjāvu snàvu kad ѝmu i zȁšto. Jaša Tomić [1]
  17. Mlȍgo se izménulo. Šimanovci [1]
  18. Mlȍgo sam se rȁdovala. Pavliš Bočar Šurjan Boka Neuzina [1]
  19. Ona se bránila mlȍgo. Vršac [1]
  20. Starȉji pčelȁr od méne, mlȍgo. Izbište [1]
  21. A kàdgod je bílo mlȍgo lȅpše. Šimanovci [1]
  22. Mlȍgo fѝnii je bȉo národ nȅgo sȁda. Pavliš [1]
  23. Danȁs se mlȍgo lȁkše žívi. Vršac [1]
  24. Mlȍgo je bívalo u stȃro dȏba tàko. Šimanovci [1]
  25. Pa ѝšo u dŕva, ѝšo ȕ trsku, a mlȍgo púti je ѝšo i tàko dѝgod šta, šta se rȃdi, da kȍsi, da tȗ tȑsku za nȏvce. Aradac [1]
  26. Mlȍgo rȃdi. Vršac [1]
  27. Zdrȁvo mlȍgo kȏšta za jѐdnu mȁternu óvcu za kòju bi mògli da múzu. Lovra [1]
  28. Òštetӣ se nȅšto, sàmo ne mlȍgo. [17] Zrenjanin [1]
  29. Mlugu tu govore šalne stvari. [18] [19] Krašovo [1]
  30. Tȃj dȅda je mnȍgo rádio, níje ȏn da se, nego mu popùstili žívci od rȃda, pa je dȑćo, rȗke mu dȑćale, znaš. Veliki Gaj [1]
  31. I tȗ je mnȍgo trȍška: častȋm, dȏđu rȍdbina, dȏđu komšȉje ko ȍće. Izbište [1]
  32. Tȉ si kléčio mlȍgo. Bašaid [1]


Sinonimi:

  1. tma [1]
  2. odjedared [1]


Izrazi:

  1. Dȉ sumlȍge bȁbice, déca su kȉlava ("kada se mnogi umešaju, posao se rđavo završi"). Vršac [1]
  2. ("malo je valjanih, poštenih, čestitih ljudi"). Novo Miloševo [1]
  3. kòja kokȏškamlȏgo kákoće, mȁlo jája nȍsi ("ko mnogo govori, malo radi"). Vršac [1]

Reference

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić, dr Dragoljub Petrović; Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, Matica srpska, Novi Sad
  2. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 61.
  3. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 370.
  4. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 154.
  5. ↑ 5,0 5,1 Miroslav Nikolić, Neke osobine srpskog govora u Čipu kod Budimpešte. — JF, H£IH, knj. HII, 1993, 137—153, str. 145.
  6. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 135.
  7. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 72, 316, 370.
  8. ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Druga knjiga: Morfologija, sintaksa, zaključci, tekstovi. — SDZb, HVIII, 1997, 586 str, str. 15, 43, 281, 284, 319, 425.
  9. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121, 124, 134, 159, 165.
  10. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, Izveštaj o dijalektološkom istr. živanju govora Batanje. — ESM, 3, 2001, 43—51, str. 46.
  11. ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 53, 154, 162.
  12. ↑ Sofija Rakić-Miloradović, O govoru Deske. — ESM, 3, 2001, 52—67, str. 55, 58, 64.
  13. ↑ Marija Špis-Ćulum, Iz leksike Pomazi i Čobanca (kod Sentandreje), rukopis.
  14. ↑ Biljana Marić, Iz leksike Čeneja (rumunski Banat) (rukopis diplomskog rada).
  15. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 130.
  16. ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 111.
  17. ↑ Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 152.
  18. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 242, 1907, 42—67, str. 60.
  19. ↑ Jovan Živojnović, Krašovani — beleške, narodni običaji i primeri jezika. — LMS, 243, 1907, 52—79, str. 63.

Napomene

Preuzeto iz „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=млоги&oldid=698791”