ми́ран

ми́ран

ми́ран (српски, lat. míran)[уреди]

Прилог[уреди]

ми́ран, прил.

Облици:

  1. миран, ми́рна, [1]

Значења:

  1. Који се не свађа, повучен, ћутљив. [2] Госпођинци Ново Милошево[1]
  2. Који мирује, који се не креће. [1]
  3. Који се лагано, споро креће. [1]
  4. Који споро тече (о води). [1]
  5. Лагано, споро. [1]

Примери:

  1. То је о́на ми́рна до у̏јутру. [3] Избиште [1]
  2. Већином та велика риба је мирна. Она већином се увати [кад] иде за мрешћење па се чува, неће да се крља, да се лупа. [4] Перлез [1]
  3. Зими је он [шаран] јако миран у води. Србобран [1]
  4. Има ти мањићи, зимска риба... Па и она је мирна. Сремска Митровица [1]
  5. То [главчине] се меће у мирну воду, ди није тако брза, на пример, кад разлива вода по терену дигод, ондак се препречи бара. [4] Перлез Бачка Паланка Чента [1]
  6. Метлица... то ди је мирна вода. Босут [1]
  7. Они [шарани] иду у мирну воду, ди вода не тече. Мол [1]
  8. Ѝде ми̑рно на̀ко. [5] Итебеј [1]


Изведене речи:

  1. ми̑рно [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Ди̏ си ти̑ ви̏диоми́рно де́те и ле́пу ба̏бу ("оно што је немогуће, што не постоји"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  3. ˜ ко̏ бу̏бица ("веома тих, повучен, миран"). Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ˜ ко анђо Јасеново [1]
  5. ˜ ко јагње Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 110.
  3. Светлана Малин-Ђурагић, Ћурчијски занат у Ковиљу (рукопис).
  4. 4,0 4,1 Велимир Михајловић—Гордана Вуковић, Српскохрватска лексика рибарства. Нови Сад (Филозофски факултет), 1977, 457 стр.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене[уреди]