ми̑рно

ми̑рно

мирно (српски, lat. mirno)[уреди]

Прилог[уреди]

ми̑рно, прил.

Значења:

  1. Лагано, споро. [1]

Примери:

  1. Ѝде ми̑рно на̀ко. [2] Итебеј [1]


Изрази:

  1. [1]
  2. Ди̏ си ти̑ ви̏диоми́рно де́те и ле́пу ба̏бу ("оно што је немогуће, што не постоји"). Ковиљ Ново Милошево [1]
  3. ˜ ко̏ бу̏бица ("веома тих, повучен, миран"). Ковиљ Вршац Јасеново [1]
  4. ˜ ко анђо Јасеново [1]
  5. ˜ ко јагње Јасеново [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 284.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ми̑рно&oldid=226868”