лула

Извор: Викиречник
Иди на навигацију Иди на претрагу

лула

лула (српски, lat. lula)[уреди]

Именица[уреди]

лула, ж

Категорије: ков. ков.ков. ков.


Облици:

  1. лу̏ла [1]
  2. лу̏ла [1]
  3. лу̏ла Ново Милошево [1]
  4. лу̀ла Бегеч, лу̏ла [1]
  5. лу̏ла Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [2] [1]
  6. лу̀ла, лу̏ла [1]

Значења:

  1. Направа за пушење која се састоји од цеви, чибука (кроз који при пушењу пролази дим) и издубене јабучице на крају те цеви, у којој сагорева дуван. [1]
  2. Само издубена јабучица која служи као мера за ситно семе повртарских биљака. [1]
  3. Лицидерска посластица у облику луле. [1]
  4. Разне цевасте направе, цевасти, обично надоле окренути делови разних направа. [1]
  5. Цев кроз коју цури ракија из котла. Черевић[1]
  6. Цев кроз коју тече вода из чесме, пумпе за воду. [1]
  7. Цев на се ја чи ци кроз ко ju ис pa да се ме. [1]
  8. Цев на вршалици кроз коју излази чисто зрно. [1]
  9. Део винарског левка. [1]
  10. Дрвени левкасти додатак на свирали гајди. [1]
  11. Справа од гвожђа са шрафовима, која служи за смиривање коња при поткивању. [1]
  12. Дрвени штап с омчом од канапа на једном крају, који служи за смиривање коња при поткивању. [1]
  13. Дрвена или метална направа којом се коњу при поткивању уклешти њушка да би се смирио. [1]

Примери:

  1. Цели дан се врши на гумно, а касно увече, после вечере, он запали чибук, пушио је на глинену лулу, па кад попуши — тури лулу и задене је за огрлицу од рекле. [3] Мокрин Черевић [1]
  2. Зна̏ли смо ми̑ не̏ког про̀фесора, та̑ј је сѐдио ту̑ у на̏ш комшѝлук, фу̏рт је пу̏шио лу̏лу, вала је и спа́во ш њо̑м. [4] [5] [6] Јаша Томић Сусек Свилош Рума Буђановци Деч Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Јасеново Ловра Иванда [1]
  3. О̏нда му је спа̀ија запа́лио лу̏лу. [7] Кикинда [1]
  4. Мо̑ј о̀тац је пу̏шијо на лу̀лу, а ја̑ не̏ би ни̏кад ни цига́ру запа́лијо. Лаћарак Бачинци [1]
  5. Некада се јако ситно семе продавало на лулу. Јасеново [1]
  6. Слабо ћеш имати ракије, танак млаз тече из луле. [8] Бегеч Сремска Рача Сусек Свилош Шуљам Јарак Врдник Хртковци Рума Бечмен Мартонош Сомбор Товаришево Каћ Нови Сад Ботош Сакуле Сефкерин Црепаја Долово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  7. Лу̏ла што цу̑ри ра̀кија. [8] Нештин [1]
  8. Много касније, у 18. веку, извор на Врањашу добио је чесму са четири „луле”. [9] [1]
  9. Пресу́шила је чѐсма, во̀да још са̀мо ка̏пље на лу̀лу. Бачинци Лаћарак [1]
  10. У ко̏ш се си pa се ме, а лу̏ла про пу шта зр но у зе мљу. [2] [1]
  11. О̏нда су изѝшле машѝне, не̏ке ново̀сад ске се зва́ле, од три̑ лу̏ле. [5] [2] Томашевац Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ново Милошево Тараш Иванда [1]
  12. Наиме, шпоретар Пера је тако хвалио свој посао на поправци штедњака и „лула”, како су некад називали лимене цеви за одвод дима. [10] [1]
  13. Ни́је ле̑по та̀ко да о̀ставиш лу̏ле, гле̏ ка̏ко су ру́жне, у̀зми бро̑нзе и ја̑ ћу да офа̑рбам. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Иланџа Јасеново Ловра [1]
  14. Ле̑вак, лу̏ле су пре̑ ка́зли. [8] Врачев Гај [1]
  15. Винарски левак је карактеристичног облика са бакарном лулом коју не нагриза винска киселина. Лулу израђују лимари. [11] [1]
  16. Начињене су [карабе] од две увезане тршчане цеви. На крају дуже цеви без рупица наглављена је „лула” од тикве натегаче. [12] Кикинда [1]
  17. О̏нда о̏н ми̏ сли на̀ лу лу, нѐ ми сли на мѐне шта̏ ја̏ ра̑дим. От кана́па, та̀ко јѐдно па́рче др̏ ве та, ле̏тве, и та̀ко јѐдна ру̏па, две̏ ру̏ пе, и о̏нда ту̏ ка̀на̄п, прову́че се с јѐдне стра́ не, з дру̏ге стра́не, о̏дуд ве̑жем. [13] Нови Сад Ириг Нерадин Инђија Крчедин Турија Футог Ковиљ Тител Иланџа Јасеново [1]
  18. Посто̀ји лу̀ла — то̑ је ко̏мад др̏вета, па две̑ ру̏пице са стра́не̄, и ка̀на̄п ко̀ји је ја̏чи ма̏ло, о̏нда се у̀ва̄ти за го̑рњу стра̑ну ко̀ња и за̀врне се то̑. Или смо привези́вали за у̀ла̄р ту̏ лу̀лу. [13] Сот Бачка Паланка [1]
  19. Ѝма̄ш ко̀ва̄чка лу̀ла, о̀на је од гво̑жђета, отва́рала̄ се, и о́де ѝмаш и за̀врћеш, и о̀на сте̑гне. [13] Нештин [1]
  20. А ѝма̄ш ци̏ганске лу̀ле — про̀бӯшена ле̏тва и... От кана́па. [13] Нештин [1]
  21. Не осврћући се на то, мајстор прво стави „лулу” на ждрепчеву усну. [14] Бачки Брестовац [1]


Синоними:

  1. чунак [1]
  2. олук [1]



Изрази:

  1. Не би дао за њега ни полуле дувана ("нема никакве вредности, не ваља баш ништа"). Јасеново [1]
  2. деветлула, једна другу гура ("нагурано, збијено"; "У селу је било и неколико трговаца чији су дућани изгледали по оној народној: „Девет лула, једна другу гур"). Пивнице [1]
  3. не вредини полуле дувана ("исто"). Сомбор Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 230, 316.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 236.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  8. 8,0 8,1 8,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.
  10. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 69.
  11. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.
  12. Бранислав Зарић, Архаична инстр.ментална музика потиско-поморишких Срба на заласку другог миленијума. — Арад кроз време (Арадулсе а лунгул тимпулуи), Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2001, 69—76, стр. 72.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  14. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81, 85.

Напомене[уреди]

Изведене речи: лула

Фузи ћирилица: лула

+

+

++

++

+++

+++


+++++++++++++++

Проширени садржај


++++++++++++++++++++++++++++


+++++++++++++++++++++++++++++

+++++++++++++++++++++++++++++

циклична група
Paley13.svg🁣🀲🀳🂓
О слици