Пређи на садржај

лула

лула

Српски

лула (српски, lat. lula)

Именица

лула, ж

Категорије: ков. ков.ков. ков.


Облици:

  1. лу̏ла [1]
  2. лу̏ла [1]
  3. лу̏ла Ново Милошево [1]
  4. лу̀ла Бегеч, лу̏ла [1]
  5. лу̏ла Надаљ Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител [2] [1]
  6. лу̀ла, лу̏ла [1]

Значења:

  1. Направа за пушење која се састоји од цеви, чибука (кроз који при пушењу пролази дим) и издубене јабучице на крају те цеви, у којој сагорева дуван. [1]
  2. Само издубена јабучица која служи као мера за ситно семе повртарских биљака. [1]
  3. Лицидерска посластица у облику луле. [1]
  4. Разне цевасте направе, цевасти, обично надоле окренути делови разних направа. [1]
  5. Цев кроз коју цури ракија из котла. Черевић[1]
  6. Цев кроз коју тече вода из чесме, пумпе за воду. [1]
  7. Цев на се ја чи ци кроз ко ju ис pa да се ме. [1]
  8. Цев на вршалици кроз коју излази чисто зрно. [1]
  9. Део винарског левка. [1]
  10. Дрвени левкасти додатак на свирали гајди. [1]
  11. Справа од гвожђа са шрафовима, која служи за смиривање коња при поткивању. [1]
  12. Дрвени штап с омчом од канапа на једном крају, који служи за смиривање коња при поткивању. [1]
  13. Дрвена или метална направа којом се коњу при поткивању уклешти њушка да би се смирио. [1]

Примери:

  1. Цели дан се врши на гумно, а касно увече, после вечере, он запали чибук, пушио је на глинену лулу, па кад попуши — тури лулу и задене је за огрлицу од рекле. [3] Мокрин Черевић [1]
  2. Зна̏ли смо ми̑ не̏ког про̀фесора, та̑ј је сѐдио ту̑ у на̏ш комшѝлук, фу̏рт је пу̏шио лу̏лу, вала је и спа́во ш њо̑м. [4] [5] [6] Јаша Томић Сусек Свилош Рума Буђановци Деч Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Јасеново Ловра Иванда [1]
  3. О̏нда му је спа̀ија запа́лио лу̏лу. [7] Кикинда [1]
  4. Мо̑ј о̀тац је пу̏шијо на лу̀лу, а ја̑ не̏ би ни̏кад ни цига́ру запа́лијо. Лаћарак Бачинци [1]
  5. Некада се јако ситно семе продавало на лулу. Јасеново [1]
  6. Слабо ћеш имати ракије, танак млаз тече из луле. [8] Бегеч Сремска Рача Сусек Свилош Шуљам Јарак Врдник Хртковци Рума Бечмен Мартонош Сомбор Товаришево Каћ Нови Сад Ботош Сакуле Сефкерин Црепаја Долово Врачев Гај Омољица Ковин [1]
  7. Лу̏ла што цу̑ри ра̀кија. [8] Нештин [1]
  8. Много касније, у 18. веку, извор на Врањашу добио је чесму са четири „луле”. [9] [1]
  9. Пресу́шила је чѐсма, во̀да још са̀мо ка̏пље на лу̀лу. Бачинци Лаћарак [1]
  10. У ко̏ш се си pa се ме, а лу̏ла про пу шта зр но у зе мљу. [2] [1]
  11. О̏нда су изѝшле машѝне, не̏ке ново̀сад ске се зва́ле, од три̑ лу̏ле. [5] [2] Томашевац Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Каћ Мошорин Ковиљ Тител Ново Милошево Тараш Иванда [1]
  12. Наиме, шпоретар Пера је тако хвалио свој посао на поправци штедњака и „лула”, како су некад називали лимене цеви за одвод дима. [10] [1]
  13. Ни́је ле̑по та̀ко да о̀ставиш лу̏ле, гле̏ ка̏ко су ру́жне, у̀зми бро̑нзе и ја̑ ћу да офа̑рбам. Јаша Томић Ново Милошево Шурјан Бока Неузина Иланџа Јасеново Ловра [1]
  14. Ле̑вак, лу̏ле су пре̑ ка́зли. [8] Врачев Гај [1]
  15. Винарски левак је карактеристичног облика са бакарном лулом коју не нагриза винска киселина. Лулу израђују лимари. [11] [1]
  16. Начињене су [карабе] од две увезане тршчане цеви. На крају дуже цеви без рупица наглављена је „лула” од тикве натегаче. [12] Кикинда [1]
  17. О̏нда о̏н ми̏ сли на̀ лу лу, нѐ ми сли на мѐне шта̏ ја̏ ра̑дим. От кана́па, та̀ко јѐдно па́рче др̏ ве та, ле̏тве, и та̀ко јѐдна ру̏па, две̏ ру̏ пе, и о̏нда ту̏ ка̀на̄п, прову́че се с јѐдне стра́ не, з дру̏ге стра́не, о̏дуд ве̑жем. [13] Нови Сад Ириг Нерадин Инђија Крчедин Турија Футог Ковиљ Тител Иланџа Јасеново [1]
  18. Посто̀ји лу̀ла — то̑ је ко̏мад др̏вета, па две̑ ру̏пице са стра́не̄, и ка̀на̄п ко̀ји је ја̏чи ма̏ло, о̏нда се у̀ва̄ти за го̑рњу стра̑ну ко̀ња и за̀врне се то̑. Или смо привези́вали за у̀ла̄р ту̏ лу̀лу. [13] Сот Бачка Паланка [1]
  19. Ѝма̄ш ко̀ва̄чка лу̀ла, о̀на је од гво̑жђета, отва́рала̄ се, и о́де ѝмаш и за̀врћеш, и о̀на сте̑гне. [13] Нештин [1]
  20. А ѝма̄ш ци̏ганске лу̀ле — про̀бӯшена ле̏тва и... От кана́па. [13] Нештин [1]
  21. Не осврћући се на то, мајстор прво стави „лулу” на ждрепчеву усну. [14] Бачки Брестовац [1]


Синоними:

  1. чунак [1]
  2. олук [1]


Изрази:

  1. Не би дао за њега ни полуле дувана ("нема никакве вредности, не ваља баш ништа"). Јасеново [1]
  2. деветлула, једна другу гура ("нагурано, збијено"; "У селу је било и неколико трговаца чији су дућани изгледали по оној народној: „Девет лула, једна другу гур"). Пивнице [1]
  3. не вредини полуле дувана ("исто"). Сомбор Вршац [1]

Референце

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. Жито. 1988, 208 стр, стр. 140.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 230, 316.
  5. 5,0 5,1 Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  6. Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 236.
  7. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.
  8. 8,0 8,1 8,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  9. Љиљана Радуловачки, Традиционална исхрана Срба у Срему. Нови Сад (Матица српска), 1996, 95 стр, стр. 28.
  10. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 69.
  11. Љиљана Радуловачки, Бачварски, качарски и пинтерски занат у Срему. — Рад, 35, 1993, 229—234, стр. 233.
  12. Бранислав Зарић, Архаична инстр.ментална музика потиско-поморишких Срба на заласку другог миленијума. — Арад кроз време (Арадулсе а лунгул тимпулуи), Савез Срба у Румунији, Темишвар, 2001, 69—76, стр. 72.
  13. 13,0 13,1 13,2 13,3 Дејан Милорадов, Ковачка и поткивачка терминологија јужне Бачке и северног Срема (рукопис магистарског рада).
  14. Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 81, 85.

Напомене