лу̏ла
лу̏ла
лу̏ла (српски, lat. lȕla)[уреди]
Примери:
- Зна̏ли смо ми̑ не̏ког про̀фесора, та̑ј је сѐдио ту̑ у на̏ш комшѝлук, фу̏рт је пу̏шио лу̏лу, вала је и спа́во ш њо̑м. [1] [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Рума Буђановци Деч Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Јасеново Ловра Иванда [4]
- О̏нда му је спа̀ија запа́лио лу̏лу. [5] Кикинда [4]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 230, 316.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 236.
- ↑ 4,0 4,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.