Пређи на садржај

луковина

луковина

луковина (српски, lat. lukovina)

[уреди]

Именица

[уреди]

луковина, ж

Значења:

  1. Суви спољни листови главице (обично црног) лука. [1]
  2. Течност добијена кувањем љусака црног лука (у којој се фарбају ускршња јаја). [1]
  3. Сува пера лука (од којих је сплетен луков венац). Ловра[1]

Примери:

  1. Пре̑, кад не̑мамо ва̀рѕило, о̀нак ку̏вамо лу̏ковину и на̀правимо фа̑рбу, та̑ во̀да би̏де о̀фа̄рбана и о̀нак с о̀тим фа̑рбамо ја́ја. [2] [3] Јаша Томић Лаћарак Турија Надаљ Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ђурђево Каћ Мошорин Нови Сад Бегеч Ковиљ Тител Ново Милошево Меленци Шурјан Бока Неузина [1]
  2. О̏нда од лу̏ка цр́веног ски̏немо ону спо̏ља лу̏ковину, о̀[д] тога бу̏де та́мно, она̀ко бра̏онцр̏венкасто. Кула [1]
  3. На̑јви̏ше у лу̏ковини смо то̑ фа̑рбали. Лаћарак [1]
  4. О̀бично се у лу̏ковини фа̑рбало, о̏нда у млечи́ки. [4] [3] Стари Сланкамен Госпођинци Каћ Бегеч Меленци Јасеново Сенпетер [1]


Изрази:

  1. Цр̑н ко ˜. — Кад сам ја̏ ви̏дла — мо̀краћа цр́на ко лу̏ковина ("Кад сам ја̏ ви̏дла — мо̀краћа цр́на ко лу̏ковина"). Нови Сад [1]

Референце

[уреди]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  3. 3,0 3,1 Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  4. Ивана Ловренски, Лексика појединих обичаја и народних веровања у говору Срба у Великом Сенпетру (рукопис дипломског рада).

Напомене

[уреди]