Pređi na sadržaj

lukovina

lukovina

lukovina (srpski, lat. lukovina)

[uredi]

Imenica

[uredi]

lukovina, ž

Značenja:

  1. Suvi spoljni listovi glavice (obično crnog) luka. [1]
  2. Tečnost dobijena kuvanjem ljusaka crnog luka (u kojoj se farbaju uskršnja jaja). [1]
  3. Suva pera luka (od kojih je spleten lukov venac). Lovra[1]

Primeri:

  1. Prȇ, kad nȇmamo vàrѕilo, ònak kȕvamo lȕkovinu i nàpravimo fȃrbu, tȃ vòda bȉde òfārbana i ònak s òtim fȃrbamo jája. [2] [3] Jaša Tomić Laćarak Turija Nadalj Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Đurđevo Kać Mošorin Novi Sad Begeč Kovilj Titel Novo Miloševo Melenci Šurjan Boka Neuzina [1]
  2. Ȍnda od lȕka cŕvenog skȉnemo onu spȍlja lȕkovinu, ò[d] toga bȕde támno, onàko brȁoncȑvenkasto. Kula [1]
  3. Nȃjvȉše u lȕkovini smo tȏ fȃrbali. Laćarak [1]
  4. Òbično se u lȕkovini fȃrbalo, ȍnda u mlečíki. [4] [3] Stari Slankamen Gospođinci Kać Begeč Melenci Jasenovo Senpeter [1]


Izrazi:

  1. Cȓn ko ˜. — Kad sam jȁ vȉdla — mòkraća cŕna ko lȕkovina ("Kad sam jȁ vȉdla — mòkraća cŕna ko lȕkovina"). Novi Sad [1]

Reference

[uredi]
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. 3,0 3,1 Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
  4. Ivana Lovrenski, Leksika pojedinih običaja i narodnih verovanja u govoru Srba u Velikom Senpetru (rukopis diplomskog rada).

Napomene

[uredi]