Pređi na sadržaj

lȕla

lȕla

lȕla (srpski, lat. lȕla)

[uredi]

Primeri:

  1. Znȁli smo mȋ nȅkog pròfesora, tȃj je sѐdio tȗ u nȁš komšѝluk, fȕrt je pȕšio lȕlu, vala je i spávo š njȏm. [1] [2] [3] Jaša Tomić Susek Sviloš Ruma Buđanovci Deč Subotica Turija Čurug Ravno Selo Gospođinci Žabalj Novo Miloševo Taraš Šurjan Boka Neuzina Farkaždin Ilandža Jasenovo Lovra Ivanda [4]
  2. Ȍnda mu je spàija zapálio lȕlu. [5] Kikinda [4]


Reference

[uredi]
  1. Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 81, 230, 316.
  2. Gordana Galetin, Iz leksičke problematike severne Šajkaške. — PPJ, 16, 1980, 59—92.
  3. Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 236.
  4. 4,0 4,1 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
  5. Nevenka Sekulić, Zbirka dijalekatskih tekstova iz Vojvodine. — SDZb, HHVII, 1981, 107—306, str. 121.

Napomene

[uredi]