lȕla
lȕla
lȕla (српски, ћир. лу̏ла)[уреди]
Примери:
- Znȁli smo mȋ nȅkog pròfesora, tȃj je sèdio tȗ u nȁš komšìluk, fȕrt je pȕšio lȕlu, vala je i spávo š njȏm. [1] [2] [3] Јаша Томић Сусек Свилош Рума Буђановци Деч Суботица Турија Чуруг Равно Село Госпођинци Жабаљ Ново Милошево Тараш Шурјан Бока Неузина Фаркаждин Иланџа Јасеново Ловра Иванда [4]
- Ȍnda mu je spàija zapálio lȕlu. [5] Кикинда [4]
Референце[уреди]
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 81, 230, 316.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 236.
- ↑ 4,0 4,1 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 121.