Пређи на садржај

лопарица

лопарица

лопарица (српски, lat. loparica)

[уреди]

Именица

[уреди]

лопарица, ж

Облици:

  1. лопа̀рица [1]
  2. лопа́рица [2], лопа̀рица [1]
  3. лопари̏ца [1]

Значења:

  1. Велика варјача којом се меша све што се кува у бакрачу. [1]
  2. Даска лопатастог облика којом се меша и припрема храна за свиње. [1]
  3. Посебна кашика којом се захвата брашно приликом мешења хлеба. [1]
  4. Пре сли ца ло pa ta стог об ли ка. [1]
  5. Мања дрвена палица лопатастог облика којом се дочекује и одбацује лопта или слични предмети, врста рекета. [1]
  6. Дашчица којом се подмазују осовине точкова. [1]
  7. Свињска плећка. [1]

Примери:

  1. Лопа̀рицом се ме̑ша кад се пекмез ку̏ва. [3] Меленци Ново Милошево Добрица Алибунар Панчево Омољица [1]
  2. Комад дебље даске, са једне стране одељен да може да се ухвати руком, а са друге стране шири и мало затесан, звао се лопар или лопарица. Служио је за мешање свињског напоја од мекиња и бангура. [4] Нови Бечеј [1]
  3. Само у малом броју места постојала је посебна „кашика за захватање брашна”, која се називала лопарица или брашаница. [5] [1]
  4. И̏ма лопа̀рица за бра̏шно. [3] Свилош Врдник [1]
  5. Лопари̏ца, то̑ је би́ло кад се пла́тно бе́ли, о̏нда лу̑паш то̑. [3] Уљма [1]
  6. У Ста pa ру се руч на пре сли ца зо ве „ло pa ри ца”. Има ло pa таст об лик и на њој се пре де ву на. Дру га вр ста, у об лику штапића, назива се „копљача” и њом се преде кудеља. Ставља се на коловрат. [6] Стапар Беркасово [1]
  7. Врањевчани и јужнија села штап којим се удара лопта зову „лопарица”. [7] Нови Бечеј Мокрин Кикинда Ново Милошево Башаид Нови Бечеј [1]
  8. За игру [тољање] треба да имају тољу и лопарицу. Тоља је дрво дебљине у пречнику 4—5 см, а дужине 10—15 см. Крајеви су јој благо зашиљени. Лопарица се прави од дашчица дужине 40—50 см, чији је један крај ужи и подешен да се може руком обухватити. [8] [1]


Референце

[уреди]
  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  3. 3,0 3,1 3,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  4. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 57.
  5. Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  6. Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 89.
  7. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 103, 105.
  8. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 106.

Напомене

[уреди]