лопара

лопара

лопара (српски, lat. lopara)[уреди]

Именица[уреди]

лопара, ж

Облици:

  1. лопа́ра Тител [1] [2]
  2. лопа́ра Бегеч Нови Сад [2]

Примери:

  1. Умешен хлеб стављао се у пећ лопатом или, како се то понегде називало лопаром, тек када се пећ припреми за печење, када се обаве радње које се означавају глаголским лексемама жарити и кадити. [3] [2]
  2. Направили би дрвену даску, коју су звали лопара. Даска је са једне стране тања, а на другој страни има дршку. Лопаром се одбацује пилцика, која је такође направљена од дрвета али је са стране тања. [4] [5] Ковиљ [2]
  3. На сви њар ским би че ви ма раз ли ку је мо би ча ље ко је је ду гач ко око по ла ме тра, „по враз” (део ко јим се при ве зу је бич за би ча ље), ко жне „лопаре”, „штрањку”, кожни и прави швигар ( — НБ). [6] [2]


Референце[уреди]

  1. Гордана Драгин, Из ратарске и повртарске терминологије Шајкашке. — СДЗб, ХХХVII, 1991, 623—708.
  2. 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  3. Жито. 1988, 208 стр, стр. 117.
  4. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 316.
  5. Драгомир Попноваков, Добри људи. Нови Сад, 2002, 191 стр, стр. 84.
  6. Александар Р. Стефановић, Дечије игре у северном Банату. — Рад, 23—24, 1974—1978, 77—109, стр. 82.
  7. Радивој Прокопљевић, Чудесна моћ сремске клепетуше. Рума (Српска књига), 2002, 150 стр, стр. 57.

Напомене[уреди]