lopara
lopara
lopara (srpski, lat. lopara)[uredi]
Imenica[uredi]
lopara, ž
Oblici:
Primeri:
- Umešen hleb stavljao se u peć lopatom ili, kako se to ponegde nazivalo loparom, tek kada se peć pripremi za pečenje, kada se obave radnje koje se označavaju glagolskim leksemama žariti i kaditi. [3] [2]
- Napravili bi drvenu dasku, koju su zvali lopara. Daska je sa jedne strane tanja, a na drugoj strani ima dršku. Loparom se odbacuje pilcika, koja je takođe napravljena od drveta ali je sa strane tanja. [4] [5] Kovilj [2]
- Na svi njar skim bi če vi ma raz li ku je mo bi ča lje ko je je du gač ko oko po la me tra, „po vraz” (deo ko jim se pri ve zu je bič za bi ča lje), ko žne „lopare”, „štranjku”, kožni i pravi švigar ( — NB). [6] [2]
Reference[uredi]
- ↑ Gordana Dragin, Iz ratarske i povrtarske terminologije Šajkaške. — SDZb, HHHVII, 1991, 623—708.
- ↑ 2,00 2,01 2,02 2,03 2,04 2,05 2,06 2,07 2,08 2,09 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Žito. 1988, 208 str, str. 117.
- ↑ Paorske kuće. 1993, 440 str, str. 316.
- ↑ Dragomir Popnovakov, Dobri ljudi. Novi Sad, 2002, 191 str, str. 84.
- ↑ Aleksandar R. Stefanović, Dečije igre u severnom Banatu. — Rad, 23—24, 1974—1978, 77—109, str. 82.
- ↑ Radivoj Prokopljević, Čudesna moć sremske klepetuše. Ruma (Srpska knjiga), 2002, 150 str, str. 57.