лецедер

лецедер

лецедер (српски, lat. leceder)[уреди]

Именица[уреди]

лецедер, м

Облици:

  1. лѐце̄дер, ле̏цедер [1]

Значења:

  1. Занатлија који прави и продаје лецидерске колаче. [1]

Примери:

  1. А да је те слике што су на срцу лепљене сигурно из Пољ ске до но чи ка Мар ков кал фа Ми ло је, што се с френ то ва ња и Пољ ске вр нуо, па да је у Ла вов ду го био, код чу ве ног ле це де ра не ког мај сто ра Ви ше сла ва Мај ка ша, па та мо код ње га на u чио ка ко се на пољ ски начин срца шараду и мећу слике. [2] [3] Сакуле Избиште [1]
  2. Па не̏ знам, би́ло је не̏ко, не̏што да се та̀ко, ко̀год о̀ви лѐце̄дери што про̀да̄ју, што и̏му те̑ ср̏ца, и шта̏ ја зна̑м. Велики Гај [1]
  3. Нѐ знам ја̑ о̀ткуд су до̀лазили ти̑ ле̏цедери, кад је ва́шар о̀ни су ту̑ с кола́чима њи̏овим, па кад про̀ду на јѐдно ме̏сто, ѝду у дру̏го. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина [1]
  4. За означавање човека који се бави овим занатом има више термина. У Војводини је уобичајен термин немачког порекла од речи Lebzelter која се од првих потврда јавља у двема фонетским варијантама — лебцелтер и лепцелтер, да би се касније број ва ри ја на та про ши рио та ко да су да нас по зна те сле de ће фо нет ске ва ри јан те: ли ци дер, ли ци дар, ли ци тар, ли ci тер, ле це дер, ле це дар, ле це тер, ле це тар и ли це дер. [4] [1]
  5. У петак, 11. децембра 1954. године, били су на пијаци следеће занатлије са својим занатским производима: [...] лецидери (из Сомбора и Бездана). [5] Сомбор [1]
  6. Ту̑ бу̏де свакоја́ки џи́џа на про̏дају, а на̑ви̏ше је гла̀вно би́ло лѝцидери, па лѝцидерско ср̏це. [6] [7] Кула Черевић Сремска Митровица Суботица Бачка Паланка Ђурђево Нови Кнежевац Зрењанин [1]


Синоними:

  1. колачар [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 1,8 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 124, 127.
  3. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 242.
  4. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 124.
  5. ↑ Софија Димитријевић, Етнолошка истр. живања у околини Сомбора. — Рад, 18—19, 1969—1970, 83—100, стр. 88.
  6. ↑ Жито. 1988, 208 стр, стр. 94, 124.
  7. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 197.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=лецедер&oldid=590919”