колачар

колачар

колачар (српски, lat. kolačar)[уреди]

Именица[уреди]

колачар, м

Облици:

  1. -а́ра [1]
  2. колача̑р [1]
  3. кола̀ча̄р Каћ [1]

Значења:

  1. Онај ко воли колаче. [1]

Примери:

  1. У Мокрину [је било] 2 колачара (један Србин, Алекса Копчалић). [2] Мокрин [1]
  2. Колача́ри би́ло, па о̏ндак ку̑пи дево̑јки лу̏тку сас огледа̏ло, ср̏це. Јасеново [1]


Синоними:

  1. лецедер [1]


Референце[уреди]

  1. ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Стари занати у Војводини. 1992, 340 стр, стр. 9.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=колачар&oldid=242367”