лепити

лепити

лепити (српски, lat. lepiti)[уреди]

Глагол[уреди]

лепити, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. ле̑пим [1]

Значења:

  1. Спајати, причвршћивати лепком, лепљивом супстанцом. [1]
  2. Малтерисати зидове куће лепом, материјалом од блата и плеве. [1]
  3. Облагати кошнице истим материјалом. [1]

Примери:

  1. О̏ндак се о̏коло за̀ле̄пи, о̀бично ле̑пиду са мѐкињом, да нѐ пӯшта ва̏здух да не̏ иде па̏ра на̏поље. [2] Бешка Српски Крстур Тараш Вршац Јасеново [1]
  2. Од на́боја, то̑ су већѝно̄м ле́пили. Нови Бечеј [1]
  3. Ле̑пи се, с бла̏том се то̑ пре̑ ле́пило, ни́је ма̀лтером него бла̏том. То̑ на̑ђеш Ци̏гане ко ти то̑ о̀ле̄пи и о̏ндак крѐчиш. [3] [4] Итебеј Јамена Моровић Суботица Пачир Сомбор Сивац Бајша Стапар Кула Лалић Дероње Товаришево Нови Сад Госпођинци Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Вршац Јасеново Деска [1]
  4. Плѐтара се ле́пила одго́ре ме̑шано са бла̏том и го̀веђом ба̏легом. Черевић [1]
  5. О́вде се нѐ ле̄пе ко̏шнице јел је све̏ о̀д сламе па је све̏ за̀творено. [5] Суботица Визић Нештин Сремски Карловци Бешеново Кула Чуруг Радојево Меленци Итебеј Јаша Томић Иланџа Пландиште Алибунар Дупљаја Бела Црква [1]
  6. Лепљење блатом је бијо посо за двојицу вештих и то та ко да је онај са спољ ње стра не на но si јо бла то пер да шком, а онај дру ги је са мо рав нао бла то са уну тра шње стра не ко је је про шло кроз пру ће. [6] [7] Нови Бечеј Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. ле́пљење [1]


Изрази:

  1. Лепити се ("не одвајати се од некога, бити стално у нечијем друштву"; "Лепи се за човека кокр̏пигуз"). Јасеново [1]
  2. лепити се ("исто"; "НМ НБ К"). Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 395.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]