lepiti

lepiti

lepiti (српски, ћир. лепити)[уреди]

Глагол[уреди]

lepiti, {{{вид}}} непрел.

Облици:

  1. lȇpim [1]

Значења:

  1. Spajati, pričvršćivati lepkom, lepljivom supstancom. [1]
  2. Malterisati zidove kuće lepom, materijalom od blata i pleve. [1]
  3. Oblagati košnice istim materijalom. [1]

Примери:

  1. Ȍndak se ȍkolo zàlēpi, òbično lȇpidu sa mèkinjom, da nè pūšta vȁzduh da nȅ ide pȁra nȁpolje. [2] Бешка Српски Крстур Тараш Вршац Јасеново [1]
  2. Od náboja, tȏ su većìnōm lépili. Нови Бечеј [1]
  3. Lȇpi se, s blȁtom se tȏ prȇ lépilo, níje màlterom nego blȁtom. Tȏ nȃđeš Cȉgane ko ti tȏ òlēpi i ȍndak krèčiš. [3] [4] Итебеј Јамена Моровић Суботица Пачир Сомбор Сивац Бајша Стапар Кула Лалић Дероње Товаришево Нови Сад Госпођинци Каћ Нови Кнежевац Ново Милошево Меленци Тараш Вршац Јасеново Деска [1]
  4. Plètara se lépila odgóre mȇšano sa blȁtom i gòveđom bȁlegom. Черевић [1]
  5. Óvde se nè lēpe kȍšnice jel je svȅ òd slame pa je svȅ zàtvoreno. [5] Суботица Визић Нештин Сремски Карловци Бешеново Кула Чуруг Радојево Меленци Итебеј Јаша Томић Иланџа Пландиште Алибунар Дупљаја Бела Црква [1]
  6. Lepljenje blatom je bijo poso za dvojicu veštih i to ta ko da je onaj sa spolj nje stra ne na no si jo bla to per da škom, a onaj dru gi je sa mo rav nao bla to sa unu tra šnje stra ne ko je je pro šlo kroz pru će. [6] [7] Нови Бечеј Мокрин [1]


Изведене речи:

  1. lépljenje [1]


Изрази:

  1. Lepiti se ("ne odvajati se od nekoga, biti stalno u nečijem društvu"; "Lepi se za čoveka kokȑpiguz"). Јасеново [1]
  2. lepiti se ("isto"; "NM NB K"). Меленци Ново Милошево Нови Бечеј Кумане [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 100.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 122.
  4. Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  5. Љиљана Недељков, Пчеларска терминологија Војводине (рукопис докторске дисертације).
  6. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 395.
  7. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 129.

Напомене[уреди]