ла̏ко

ла̏ко

ла̏ко (српски, lat. lȁko)[уреди]

Прилог[уреди]

ла̏ко, прил.

Облици:

  1. лако [1]

Значења:

  1. Без муке, без напора, са лакоћом. [1]

Примери:

  1. Са̏д је ба̏р ла̏ко. [2] [3] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
  2. Ла̏ко је жи́вити брез рачу́на; те̑шко је жи́вити с рачу́ном. Ново Милошево [1]
  3. Сва̏ким ста̀ријим чо̀веку шко̏ди кад је̑ ка̀сније; зо̀то кад је̑ ра̀нӣје, о̏ндаке̄на је ла̏кше. Зрењанин [1]
  4. И то̑, то̑ је та̀ко ѝшло по сне́гу и то̑ је ла̏ко ѝшло. Арадац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.

Напомене[уреди]