lȁko
lȁko
lȁko (srpski, lat. lȁko)[uredi]
Prilog[uredi]
lȁko, pril.
Oblici:
Značenja:
- Bez muke, bez napora, sa lakoćom. [1]
Primeri:
- Sȁd je bȁr lȁko. [2] [3] Izbište Gospođinci Novi Bečej Kumane Boka Farkaždin [1]
- Lȁko je žíviti brez račúna; tȇško je žíviti s račúnom. Novo Miloševo [1]
- Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànӣje, ȍndakēna je lȁkše. Zrenjanin [1]
- I tȏ, tȏ je tàko ѝšlo po snégu i tȏ je lȁko ѝšlo. Aradac [1]
Reference[uredi]
- ↑ 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Pavle Ivić—Žarko Bošnjaković—Gordana Dragin, Banatski govori šumadijsko-vojvođanskog dijalekta. Prva knjiga: Uvod i fonetizam. — SDZb, HV, 1994, 419 str, str. 231, 369.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 140.