lȁko

lȁko

lȁko (српски, ћир. ла̏ко)[уреди]

Прилог[уреди]

lȁko, прил.

Облици:

  1. lako [1]

Значења:

  1. Bez muke, bez napora, sa lakoćom. [1]

Примери:

  1. Sȁd je bȁr lȁko. [2] [3] Избиште Госпођинци Нови Бечеј Кумане Бока Фаркаждин [1]
  2. Lȁko je žíviti brez račúna; tȇško je žíviti s račúnom. Ново Милошево [1]
  3. Svȁkim stàrijim čòveku škȍdi kad jȇ kàsnije; zòto kad jȇ rànīje, ȍndakēna je lȁkše. Зрењанин [1]
  4. I tȏ, tȏ je tàko ìšlo po snégu i tȏ je lȁko ìšlo. Арадац [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 231, 369.
  3. Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 140.

Напомене[уреди]