кљу̏кати
кљу̏кати
Глагол
[уреди]Категорије: прен. трп. одр. вид.
Облици:
Значења:
- Силом стављати зрнасту храну у кљун гуске, патке или ћурке да се што пре угоји. [1]
- Терати некога да једе против воље; терати некога да превише једе. [1]
- Смештати, пунити до самог врха, колико год може да стане (кукуруза у чардак и сл.). [1]
- Муљати грожђе. Вршац Јасеново[1]
- Онанисати. [1]
- Хра we we гу са ка, па ta ка или ћу ра ка си лом. [1]
- Силом храњен ради гојења (о гускама, паткама, ћуркама). [1]
Примери:
- После трећег чупања гуске се кљукају. Опово [1]
- О̀ви да́нова сам по̏чела да кљу̏кам гу̏ске, ал нѐ верујем да ћеду се уго̀јити ко̏лко би ја̑ во̀лела. Јаша Томић [1]
- А ја̑ сам кљу̏кала гу̏ске за Темѝшва̄р да но̏сим. Итебеј [1]
- О̏нда моја ма̏ти кљу̏ка гу̏ске по де̏сет-петна̑јс, па одне́се да про́да (Из — Св Сс Бц Л СМ; Су П Ту РС Чу Г Жб Ђу К; Ки НМ Ме Тш Нз Бк Ш Сф Вш Ј; Ло И Дс ; ➡ тасати. [2] [1]
- Кљу̏кали ме откако сам до̀шо, па док ни́сам по̀шо ку̏ћи. Јаша Томић Сусек Свилош Лаћарак Сремска Митровица Турија Равно Село Чуруг Госпођинци Жабаљ Каћ Кикинда Меленци Тараш Неузина Бока Шурјан Ловра [1]
- Кљу̏кали су ме кола́чима. Суботица [1]
- Шта га кљу̏каш, ни́је о̑н ма̑ли, ако је гла́дан, у̀зеће и са̑м. Бачинци [1]
- То̏ се зва́ло — кљу̏ка кота̑рку, тако да је на̀пуни ча̏к до ско̏кова, у цре̑п. Томашевац [1]
- Да л кљукаш помало? Вршац Јасеново [1]
- Место и дру̏го да ра̑ни, о̀на кљу̏ка гу̏ске, то̑ кљу̏кање ће ме о̀терати у про̏сјаке. Јаша Томић [1]
- Тако три пута на дан, а траје шест недеља кљукање. Опово Черевић Неузина Бока Шурјан Вршац Сефкерин [1]
- За Бо̀жић да испѐчем две̑ кљу̏кане гу̏ске и кола́че и и̏ма да би̏де ца̑рска вѐчера. Јаша Томић Неузина Бока Шурјан [1]
- На пѝјаци мо̏ж на̑јбоље про̀дати кљу̀ка̄ну жи̏вину. Лаћарак Каћ [1]
Изведене речи:
Референце
[уреди]- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 164, 169, 520.