кљу̏кање

кљу̏кање

кљукање (српски, lat. kljukanje)[уреди]

Именица[уреди]

кљу̏кање, {{{род}}}

Значења:

  1. Хра we we гу са ка, па ta ка или ћу ра ка си лом. [1]

Примери:

  1. Место и дру̏го да ра̑ни, о̀на кљу̏ка гу̏ске, то̑ кљу̏кање ће ме о̀терати у про̏сјаке. Јаша Томић [1]
  2. Тако три пута на дан, а траје шест недеља кљукање. Опово Черевић Неузина Бока Шурјан Вршац Сефкерин [1]


Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]