Пређи на садржај

кодороша

кодороша

кодороша (српски, lat. kodoroša))

[уреди]

Именица

[уреди]

кодороша, ж

Значења:

  1. Врста птице из рода (лат.) Phoenicurus T. Forster, 1817, из фамилије Muscicapidae[1]

Синоними:

  1. батић [2] [1]
  2. баштена црвенрепка [3] [1]
  3. бела црвенорепка [4] [1]
  4. вртна црвенорепка [5] [1]
  5. домаћа црвенорепка [6] [1]
  6. домаћа црвенрепка [7] [1]
  7. клањавица [8] [1]
  8. ковачић [9] [1]
  9. кодирос [10] [1]
  10. кодороша [10] [1]
  11. кодорошић [11] [1]
  12. обична црвенорепка [12] [1]
  13. обична црвенрепка [13] [1]
  14. планинска црвенорепка [14] [1]
  15. црвенгуза [2] [1]
  16. црвенорепа [15] [1]
  17. црвенорепац [2] [1]
  18. црвенорепка [9] [1]
  19. црвенорепка ковачић [16] [1]
  20. црвенрепа [2] [1]
  21. црвенрепка [17] [1]
  22. црљенгуза [18] [1]
  23. шумска црвенорепка [15] [1]
  24. шумска црвенрепка [7] [1]


Хипероним:

  1. ковачић [2] [1]
  2. кодирос [16] [1]
  3. црвенорепка [16] [1]
  4. црљенгуза [16] [1]

Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. ↑ Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  4. ↑ Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  5. ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  6. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  7. ↑ 7,0 7,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  8. ↑ Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
  9. ↑ 9,0 9,1 Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  10. ↑ 10,0 10,1 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  11. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  12. ↑ Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  13. ↑ Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  14. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  15. ↑ 15,0 15,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  16. ↑ 16,0 16,1 16,2 16,3 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  17. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.
  18. ↑ Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кодороша&oldid=410363”