Пређи на садржај

кодирос

кодирос

кодирос (српски, lat. kodiros)

[уреди]

Именица

[уреди]

кодирос, м

Значења:

  1. Род птица (лат.) Phoenicurus T. Forster, 1817, из фамилије Muscicapidae [1]

Синоними:

  1. ковачић [2] [1]
  2. кодирос [3] [1]
  3. црвенорепка [3] [1]
  4. црљенгуза [3] [1]


Хипоними:

  1. батић [2] [1]
  2. горска црвенорепка [3] [1]
  3. гредарица [4] [1]
  4. гредарка [4] [1]
  5. домаћа црвенорепка [3] [1]
  6. домаћа црвенрепка [5] [1]
  7. ковач [6] [1]
  8. петар лончар [7] [1]
  9. петар лончина [8] [1]
  10. планинска црвенорепка [9] [1]
  11. планинска црвенрепка [10] [1]
  12. циганка [2] [1]
  13. циганче [9] [1]
  14. цигањка [2] [1]
  15. црвенорепка [6] [1]
  16. црвенорепка ковач [3] [1]
  17. црвенрепка [11] [1]
  18. црљенгуза [12] [1]
  19. црна црвенорепка [13] [1]
  20. црна црвенрепка [14] [1]
  21. шумска црвенорепа [15] [1]
  22. шумска црвенорепка [3] [1]
  23. батић [2] [1]
  24. баштена црвенрепка [5] [1]
  25. бела црвенорепка [16] [1]
  26. вртна црвенорепка [17] [1]
  27. домаћа црвенорепка [18] [1]
  28. домаћа црвенрепка [19] [1]
  29. клањавица [20] [1]
  30. ковачић [6] [1]
  31. кодирос [4] [1]
  32. кодороша [4] [1]
  33. кодорошић [21] [1]
  34. обична црвенорепка [9] [1]
  35. обична црвенрепка [11] [1]
  36. планинска црвенорепка [22] [1]
  37. црвенгуза [2] [1]
  38. црвенорепа [23] [1]
  39. црвенорепац [2] [1]
  40. црвенорепка [6] [1]
  41. црвенорепка ковачић [3] [1]
  42. црвенрепа [2] [1]
  43. црвенрепка [24] [1]
  44. црљенгуза [7] [1]
  45. шумска црвенорепка [23] [1]
  46. шумска црвенрепка [19] [1]


Референце

[уреди]
  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 1,29 1,30 1,31 1,32 1,33 1,34 1,35 1,36 1,37 1,38 1,39 1,40 1,41 1,42 1,43 1,44 1,45 1,46 1,47 1,48 1,49 1,50 Дејан Милорадов – Слободан Пузовић – Васа Павковић – Јавор Рашајски, Орнитолошки речник, Имена птица, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Мирослав Хирц, Рјечник народних зоологичких назива, књига друга: Птице (Aves), ЈАЗУ, Загреб 1938–1947.
  3. ↑ 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 3,5 3,6 3,7 Спиро Брусина, Птице хрватско-српске, Споменик, XII, Српска краљевска академија, Београд 1892.
  4. ↑ 4,0 4,1 4,2 4,3 Речник српскохрватског књижевног и народног језика, књ. I–XIX, Институт за српскохрватски језик САН / Институт за српски језик САНУ, Београд 1959–2014.
  5. ↑ 5,0 5,1 Људевит Фирер, Једна година орнитолошког изучавања у Црној Гори, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VI, Сарајево 1894, 543–608.
  6. ↑ 6,0 6,1 6,2 6,3 Ернест Домбровски, Основи орнитологије сјеверозападне Србије, Гласник земаљског музеја у Босни и Херцеговини, књ. VII, Сарајево 1895, 63–104.
  7. ↑ 7,0 7,1 Мато Водопић, Попис пучкијех птичијих имена, Словинац, бр. 2, књ. III, Дубровник 1880, 30–33.
  8. ↑ Валтазар Косић, Грађа за дубровачку номенклатуру и фауну птица, Гласник Хрватскога наравословнога друштва, година III, бр. 1, Загреб 1888, 118–128.
  9. ↑ 9,0 9,1 9,2 Сергије Д. Матвејев, Српска имена птица, Архив билошких наука, бр. 2, Институт за екологију и биогeографију Српске академије наука, Београд 1950, 146–158.
  10. ↑ Зоолошка терминологија и номенклатура. Средњошколска терминологија и номенклатура, књ. II, св. 2, Министарство просвете Краљевине Југославије, Београд 1932.
  11. ↑ 11,0 11,1 Драгутин Т. Симоновић, Птице, I, Грабљивице, пузачице, викачице, издање Задруге професорског друштва, Београд 1939. и друго издање, Знање, Београд 1953.
  12. ↑ Ђорђе Поповић, Речник српскога и немачкога језика, II српско-немачки део, непромењено друго прегледано и умножено издање, књижара „Напредак” из Панчева, Београд 1926.
  13. ↑ Димитрије Радишић – Марко Шћибан – Милан Ружић – Михајло Станковић, Птице Засавице, Покрет горана Сремске Митровице, Сремска Митровица 2010.
  14. ↑ В. Ф. Васић – Д. В. Симић – Ж. Станимировић – М. Каракашевић – М. Шћибан – М. Ружић – С. Кулић – М. Кулић – С. Пузовић, Српска номенклатура I, Двоглед, бр. 4, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе, Београд 2004, 7–19 и Српска номенклатура II, Двоглед, бр. 5, Лига за орнитолошку акцију Србије и Црне Горе Београд 2005, 10–18.
  15. ↑ Јелена Поповић, Еколошка инвентаризација орнитофауне у кањону реке Увац, сепарат, Зборник радова Републичког завода за заштиту природе СР Србије, књ. 2, бр. 4, Београд 1974.
  16. ↑ Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине, Природа Војводине, VI–VII, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1980–1981, 59–63. и Борис Гаровников – Иштван Хам, Прва „црвена листа” птица Војводине (прве допуне и корекције), Природа Војводине, IX–XI, Покрајински завод за заштиту природе, Нови Сад 1986, 59–63.
  17. ↑ Милорад Марчетић – Душан Н. Андрејевић, Орнитофауна Косова и Метохије, Рилиндја, Приштина 1960.
  18. ↑ Речник српскохрватскога књижевног језика, књ. 1–6, Матица српска, Нови Сад 1967–1976.
  19. ↑ 19,0 19,1 Јосип Етингер, Сријемско-славонско-хрватске дивје животиње, звијери и птице, Тискарница Игњата Карла Сопрона, Земун 1857.
  20. ↑ Животиње, VI део, Даворин Трстењак, Птице, II свезак, књ. LXXVII, Друштво Св. Јеронима, Загреб 1890.
  21. ↑ Вук Стефановић Караџић, Српски рјечник, 4. издање, Штампарија Краљевине Југославије, Београд 1935.
  22. ↑ Душан Стојићевић, Научна имена српско-хрватских птица, сепаратни отисак из Југословенске шуме, бр. 2, Музеј Српске земље, Београд 1938.
  23. ↑ 23,0 23,1 Стјепан Ђурашин, Птице, књ. XXIV, дио први, Матица хрватска, Загреб 1899.
  24. ↑ Јосиф Дусл, Зоологија за средње школе, Београд 1870.

Напомене

[уреди]
Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=кодирос&oldid=410378”