китити

Пређи на навигацију Пређи на претрагу

китити

китити (српски, lat. kititi)[уреди]

Глагол[уреди]

китити, {{{вид}}} непрел.

Категорије: одр. вид.трп.


Облици:

  1. -им [1]
  2. , [1]

Значења:

  1. Чинити да неко или нешто лепше изгледа додавањем неког украса, украшавати. [1]
  2. Украшавање чутуре која се носи приликом позивања у свадбу. [1]
  3. Врста божићног колача. [1]
  4. Везивати у киту, правити киту. [1]

Примери:

  1. Ѝде код бра̏та да ки̏ти је̑лку за Бо̀жић. Јаша Томић [1]
  2. Те̑ су се гра̀нчице ки̏тиле са разнора̑зним тра̏кама, разнора̑зним бо́јама. Арадац [1]
  3. О̏чи вѐнча̄ња, пре̑ јѐдан да̑н ки̏ту буклија́ша. [2] Кумане [1]
  4. Рузмарин су на дан уочи „сватова” у момковој кући „китиле” девојке, тј. позлаћивале га „телејом” и везивале тробојном траком. [3] [1]
  5. То̏ се ки̏ти цр̑ква. [4] Вршац Ђурђево Ново Милошево Шурјан Бока Неузина [1]
  6. То̑ се ки̏тило да де́ца ни́су зна̏ла. [1]
  7. Приликом кићења невесте, откупљивања и одвођења младе на венчање, соба је била брижљиво чувана и закључавана. [5] Бачки Брестовац [1]
  8. Тада се објави и дан „кићења буклије” на коју долазе девојке које уз кићење буклије певају разне сватовске песме. [6] Остојићево [1]
  9. То̏лко се гња̑виду с о̀тим ње̑ним ки̏ћењем ко да се нијѐдна до̀сад ни́је уда́вала. Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]
  10. О Бо̀жићу ко̀д на̄с пра̏вимо ве̏лики ко̀ла̄ч, па ка̑жемо — ки̏ћени ко̀ла̄ч. Бата [1]
  11. О̏нда смо се та̏мо сѝграли, ло̀мили смо гра̀нчице и цве̑ће смо ки̏тили, пра̏вили смо буке́те да донесе́мо ку̏ћи. Бата [1]


Изведене речи:

  1. се [1]
  2. кићење [1]


Изрази:

  1. Китити буклију ("украшавати чутуру вина или ракије која се носи приликом позивања у свадбу"; "На буклију младожења позива своје другове и другарице, као и младе из родбине да „ките буклију”"). [1]
  2. ка̀квим се цве̑том за̀китиш, она̀квим ћеш секи̏тити ("треба пажљиво бирати мужа (или жену)"). Ново Милошево [1]
  3. ˜ се ту́ђим пе̑рјем ("приписивати себи, присвајати туђе заслуге"). Јаша Томић Шурјан Бока Неузина Вршац [1]

Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. Невенка Секулић, Збирка дијалекатских текстова из Војводине. — СДЗб, ХХVII, 1981, 107—306, стр. 134.
  3. Рајко Р. Николић, Шајкашка народна ношња. Српске народне ношње у Војводини. Нови Сад (Матица српска), 1953, 57—75, стр. 75.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 121.
  5. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 124.
  6. Миливоје Милосављевић, Етнолошка грађа о Србима у Остојићеву. — Рад, 26, 1980, 141—165, стр. 154.

Напомене[уреди]