ке̑ц

ке̑ц

ке̑ц (српски, lat. kȇc)[уреди]

Именица[уреди]

ке̑ц, м

Облици:

  1. кец, ке́ца [1]

Значења:

  1. Најјача карта у многим карташким играма. [1]
  2. Последњи играч у колу. [1]
  3. Галантна, раскалашна особа. [1]

Примери:

  1. А̏јд са̏д, ба́ци ке́ца, па поква́ри. Јаша Томић Суботица Ђурђево Ново Милошево [1]
  2. Та баци већ једном тог кеца па да завршимо. Бегеч [1]
  3. Ни́је ла̏ко да би̏деш на ке́цу. Мо̑ра да зна̑ш здра̏во до̏бро д[а] и̏граш и ка̏ко и шта̏ све̏ ѝде по ре́ду. [1]
  4. На̀шо си до̀брог ко̏ловођу, још са̏мо да на̑ђеш до̀брог ке́ца — ѝма да би̏де ко̏ло да га ни̏гди не̑ма. Јаша Томић Суботица Ђурђево [1]
  5. Нѐмој да о̀творим књи̏жицу и да на̑ђем ке́ца. Јаша Томић [1]
  6. Кад је у бирту, прави се кец, ко да га не знамо какви је гоља. Иланџа [1]


Синоними:

  1. јединица [1]


Изрази:

  1. Кокец на десетку ("у право време, у прави час, баш како одговара"). [1]

Референце[уреди]

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.

Напомене[уреди]

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=ке̑ц&oldid=229246”