kȇc

kȇc

kȇc (српски, ћир. ке̑ц)

Именица

kȇc, м

Облици:

1. kec, kéca

Значења:

1. Najjača karta u mnogim kartaškim igrama.
2. Poslednji igrač u kolu.
3. Galantna, raskalašna osoba.

Примери:

1. Ȁjd sȁd, báci kéca, pa pokvári. Јаша Томић Суботица Ђурђево Ново Милошево
2. Ta baci već jednom tog keca pa da završimo. Бегеч
3. Níje lȁko da bȉdeš na kécu. Mȏra da znȃš zdrȁvo dȍbro d[a] ȉgraš i kȁko i štȁ svȅ ìde po rédu.
4. Nàšo si dòbrog kȍlovođu, još sȁmo da nȃđeš dòbrog kéca — ìma da bȉde kȍlo da ga nȉgdi nȇma. Јаша Томић Суботица Ђурђево
5. Nèmoj da òtvorim knjȉžicu i da nȃđem kéca. Јаша Томић
6. Kad je u birtu, pravi se kec, ko da ga ne znamo kakvi je golja. Иланџа

Синоними:

1. jedinica

Изрази:

1. Kokec na desetku ("u pravo vreme, u pravi čas, baš kako odgovara").