kȇc

kȇc

kȇc (srpski, lat. kȇc)

Imenica

kȇc, m

Oblici:

1. kec, kéca

Značenja:

1. Najjača karta u mnogim kartaškim igrama.
2. Poslednji igrač u kolu.
3. Galantna, raskalašna osoba.

Primeri:

1. Ȁjd sȁd, báci kéca, pa pokvári. Jaša Tomić Subotica Đurđevo Novo Miloševo
2. Ta baci već jednom tog keca pa da završimo. Begeč
3. Níje lȁko da bȉdeš na kécu. Mȏra da znȃš zdrȁvo dȍbro d[a] ȉgraš i kȁko i štȁ svȅ ѝde po rédu.
4. Nàšo si dòbrog kȍlovođu, još sȁmo da nȃđeš dòbrog kéca — ѝma da bȉde kȍlo da ga nȉgdi nȇma. Jaša Tomić Subotica Đurđevo
5. Nѐmoj da òtvorim knjȉžicu i da nȃđem kéca. Jaša Tomić
6. Kad je u birtu, pravi se kec, ko da ga ne znamo kakvi je golja. Ilandža

Sinonimi:

1. jedinica

Izrazi:

1. Kokec na desetku ("u pravo vreme, u pravi čas, baš kako odgovara").