кастрола

кастрола

кастрола (српски, lat. kastrola)[уреди]

Именица[уреди]

кастрола, ж

Облици:

  1. кастро́ла [1]
  2. кастро́ла Гардиновци [2] [1]

Значења:

  1. Тучани суд за кување јела, тучана шерпа. [3] Черевић Стапар[1]
  2. Тучана шерпа са три ноге за припрему јела на отвореном огњишту. [1]

Примери:

  1. Изва́ди кастро́лу из фу̀руне. Лаћарак [1]
  2. Е̏, па е̏то, та̏ ше́рпа што се ку̏ва, са̏д се зо̀ве ше́рпа, а ми̏ смо пре̏ кастро́ла. [4] [5] [6] [2] Избиште Вашица Моровић Бачинци Мартинци Сусек Свилош Обреж Чортановци Угриновци Бечмен Бољевци Стари Сланкамен Суботица Мартонош Сента Пачир Бајша Сивац Дрљан Турија Бачко Градиште Чуруг Деспотово Равно Село Госпођинци Жабаљ Товаришево Ђурђево Каћ Руменка Нови Сад Ковиљ Гардиновци Ђала Банатско Аранђелово Санад Мокрин Кикинда Радојево Ново Милошево Српска Црња Нови Бечеј Итебеј Житиште Шурјан Бока Неузина Орловат Фаркаждин Иланџа Сакуле Алибунар Сефкерин Црепаја Јасеново Кајтасово Врачев Гај Панчево Делиблато Иванда [1]
  3. Ту̀чана кастро́ла. То̑ су би́ли ту̀чани су̑ди, од ту̀ча и у̀ тӣм кастро́лама су већѝно̄м ку̏вали. [2] Србобран [1]
  4. О̀ну ма̑лу кастро́лу ми да̑ј да на̀местим со̑с од миро̀ђије. Јаша Томић [1]
  5. То̑ је гво̀здено на чѐга ме̏те̄ш ту̑ касо́лу да се ку̏ва. Суботица [1]
  6. О̏нда се пра̏ви со̑с и ку̏ва̄ни кро̀мпӣр и о̏нда се то̑ и̏сто у̀ тӣм кастро́ни и то̑ се и су̑шена ре̏бра. Суботица [1]
  7. Узва́ри мле́ко у зѐлену красто́лу. [7] [8] Ченеј Мол Итебеј Сефкерин [1]
  8. Са̏д за сва̏дбу су ку́пили та̀ко ше̑с пла́ви крсто́ла од ма̑ле до вѐлички. [9] Јаша Томић Сефкерин [1]
  9. Ма́ни ти̑ о̀во да̀нас. Ја̑ сам се у̏да ла брез јѐд ne кр стро́ле, па смо де̏да и ја̑ стѐкли и има́ ње и одра́ни ли де̏цу. Јаша Томић Деска [1]
  10. И би́ла је кастро́ла, о̀ни су зва́ли, кастро́ла на но̀гама. Ђала Нови Кнежевац [1]
  11. У̀кӯсно је је̏ло ску̏ва̄но у кастро́ли. Бегеч [1]


Референце[уреди]

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић, др Драгољуб Петровић; Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, Матица српска, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 Гордана Вуковић, Терминологија куће и покућства у Војводини. Нови Сад (Филозофски факултет), 1988, 508 стр.
  3. Паорске куће. 1993, 440 стр, стр. 5.
  4. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 70, 396.
  5. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 185, 319, 419.
  6. Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.
  7. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 396.
  8. Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  9. Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 217.

Напомене[уреди]