каруце

каруце

Српски

каруце (српски, lat. karuce)

Именица

каруце, ж

Категорије: пл. т.


Облици:

  1. ка̀руце [1]

Значења:

  1. Луксузна кола (обично покривена) на четири точка са коњском запрегом. [1]
  2. Фигура у облику каруца на вашарској вртешци. [1]

Примери:

  1. У прошлости по невесту се ишло запрежним колима и на фијакеру, „каруцама”, у строго утврђеном поретку. [2] [1]
  2. Прва парадна кола — кочије, каруце, двопрежна кола са покретним кровом за превоз путника израђена су први пут средином XV века у Мађарској у месту Коц, па је отуда и назив за парадна кола, кочије. [3] Нови Сад [1]
  3. Према могућностима домаћина набављају се и нова кола, тарнице, каруце или фијакери ( — Ад М; НК З Пч) [ЗПР; КОК 140; ПЧ II 35, 36, 44; ПЧ VIII 119, 197; РСБ]. [4] [1]
  4. У Бо̏ку су га̏здашке ку̏ће ѝмале сва̏ка ле́пе ка̀руце, па се си̏нови и ће́рке у̀десу нѐдељом и кад је пра̑зник и се во̏зу. Јаша Томић [1]
  5. Ни на̏ш кра́љевски нота́рош се не во̑за у ка̀руце не̏го и̏де по до́ле. [5] Ченеј Бачинци Каћ Нови Сад Шурјан Бока Неузина [1]
  6. Иди спреми каруце и ватај коње па да кренемо  ; ˜ (Сс Св; РС Ђу НС; Ил; И). [6] [7] [8] [9] [10] [11] Мокрин Јамена Гибарац Мартинци Хртковци Сремска Каменица Крушедол Крчедин Белегиш Суботица Сомбор Бачки Брестовац Кула Турија Лалић Чуруг Змајево Госпођинци Вајска Силбаш Жабаљ Каћ Бачка Паланка Бегеч Тител Санад Иђош Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Шурјан Конак Ботош Орловат Добрица Перлез Идвор Чента Сефкерин [1]
  7. Ти̑ лу̏ткӣца, и пѝшта̄љке, и ри̏нгишпӣл да се о̀кре̄ће, па и̏ма ко̀њи, па и̏ма ка̀руце, же̏нске се̏дну у ка̀руце па то̑ о̀кре̄ће се. Товаришево [1]


Синоними:

  1. каруца [1]


Референце

  1. ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
  2. ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 145.
  3. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 76.
  4. ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 87.
  5. ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
  6. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113.
  7. ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72.
  8. ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
  9. ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 77, 105, 173.
  10. ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 189.
  11. ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.

Напомене

Преузето из „https://sr.wiktionary.org/w/index.php?title=каруце&oldid=687779”