karuce
karuce
Језици (3)
Српски
СрпскиИменица
karuce, ж
Категорије: пл. т.
Облици:
Значења:
- Luksuzna kola (obično pokrivena) na četiri točka sa konjskom zapregom. [1]
- Figura u obliku karuca na vašarskoj vrtešci. [1]
Примери:
- U prošlosti po nevestu se išlo zaprežnim kolima i na fijakeru, „karucama”, u strogo utvrđenom poretku. [2] [1]
- Prva paradna kola — kočije, karuce, dvoprežna kola sa pokretnim krovom za prevoz putnika izrađena su prvi put sredinom XV veka u Mađarskoj u mestu Koc, pa je otuda i naziv za paradna kola, kočije. [3] Нови Сад [1]
- Prema mogućnostima domaćina nabavljaju se i nova kola, tarnice, karuce ili fijakeri ( — Ad M; NK Z Pč) [ZPR; KOK 140; PČ II 35, 36, 44; PČ VIII 119, 197; RSB]. [4] [1]
- U Bȍku su gȁzdaške kȕće ìmale svȁka lépe kàruce, pa se sȉnovi i ćérke ùdesu nèdeljom i kad je prȃznik i se vȍzu. Јаша Томић [1]
- Ni nȁš králjevski notároš se ne vȏza u kàruce nȅgo ȉde po dóle. [5] Ченеј Бачинци Каћ Нови Сад Шурјан Бока Неузина [1]
- Idi spremi karuce i vataj konje pa da krenemo ; ˜ (Ss Sv; RS Đu NS; Il; I). [6] [7] [8] [9] [10] [11] Мокрин Јамена Гибарац Мартинци Хртковци Сремска Каменица Крушедол Крчедин Белегиш Суботица Сомбор Бачки Брестовац Кула Турија Лалић Чуруг Змајево Госпођинци Вајска Силбаш Жабаљ Каћ Бачка Паланка Бегеч Тител Санад Иђош Кикинда Радојево Српска Црња Ново Милошево Башаид Нови Бечеј Итебеј Меленци Житиште Тараш Арадац Шурјан Конак Ботош Орловат Добрица Перлез Идвор Чента Сефкерин [1]
- Tȋ lȕtkīca, i pìštāljke, i rȉngišpīl da se òkrēće, pa ȉma kònji, pa ȉma kàruce, žȅnske sȅdnu u kàruce pa tȏ òkrēće se. Товаришево [1]
Референце
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Мила Босић, Женидбени обичаји Срба у Банату. — Рад, 33, 1991, 133—162, стр. 145.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 76.
- ↑ Коњи врани. 1987, 326 стр, стр. 87.
- ↑ Биљана Марић, Из лексике Ченеја (румунски Банат) (рукопис дипломског рада).
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Прва књига: Увод и фонетизам. — СДЗб, ХV, 1994, 419 стр, стр. 113.
- ↑ Павле Ивић—Жарко Бошњаковић—Гордана Драгин, Банатски говори шумадијско-војвођанског дијалекта. Друга књига: Морфологија, синтакса, закључци, текстови. — СДЗб, ХVIII, 1997, 586 стр, стр. 72.
- ↑ Гордана Вуковић—Жарко Бошњаковић—Љиљана Недељков, Војвођанска коларска терминологија. Нови Сад (Филозофски факултет), 1984, 258 стр.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 8, 77, 105, 173.
- ↑ Иванка Рајков, Прилог за дијалектолошки речник говора Мокрина. — ППЈ, 7, 1971, 187—192, стр. 189.
- ↑ Гордана Галетин, Из лексичке проблематике северне Шајкашке. — ППЈ, 16, 1980, 59—92.