интелигенција

интелигенција

Српски

Интелигенција, (лат.)

  1. способност увиђања односа значајних у некој области, ситуацији итд, a тиме и способност брзог и успешног решавања проблема; комплексна способност, у којој се може разликовати низ фактора (вербални, нумерички, памћења, резоновања итд); испитује се помоћу тестова;
  2. општи назив за припаднике једне (неоформљене) друштвене заједнице којима је умни рад професија. Постоји у свим друштвеним формацијама, откад и подела рада на умни (интелектуални) и физички (мануелни).

Много је лакше проценити интелигенцију него рећи шта је то, у ствари. Психолози су одувек различито дефинисали ово својство људи, иако га у малој мери имају сви сисари. Тако је још почетком 20. века Чарлс Спирмен тврдио да је интелегенција способност решавања општих и специфичних проблема. Негде 1938. године, Луј Тарсон навео је девет основних менталних способности укључујући памћење, расуђивање, брзо баратање бројевима и речима, брзину опажања и распознавања као и способност виђења објекта у простору. Међутим, упркос свим разликама многи психолози се слажу да је кључни садржај интелегенције способност стварања и коришћења симбола, те конструкција менталних модела спољашњег света. Интелигенција као активност користи мозак у целини али и рецепторе на удаљеним местима од мозга.

Данас се много говори о гену интелегенције који је наводно смештен на хромозому 6. Тврди се да овај хромозом на свом дужем краку поседује секвенцију која је неупоредиво дужа у деце са коефициентом интелигенције од 160, него у осталих. Та секвенција се налази у средишту гена названог ИГФ2Р. Ген за интелигенцију је недоказана хипотеза.

Синоними:

  1. интелект, памет, ум, оштроумност, разборитост, проницљивост, бистрина, промишљеност, резон, умност, логос, трезвеност, виспреност, луцидност, арх. разбор арх., умље арх., фиг. глава фиг., мозак фиг., фам. кефало фам., будност, сређеност, позор, напрегнутост, усредоточеност, смиреност, трезноћа, присутност духа, хладнокрвност, усредсређеност, трезвеност, концентрација, пажња, сталоженост, фокус, усредоточење, присебност, помња, концентрисаност, фокусирање, усмереност, сабраност, позорност, будност, сређеност, позор, напрегнутост, усредоточеност, смиреност, трезноћа, присутност духа, хладнокрвност, усредсређеност, трезвеност, концентрација, пажња, сталоженост, фокус, усредоточење, присебност, помња, концентрисаност, фокусирање, усмереност, сабраност, позорност, разум, високоумље, виспреност, дубокоумље, дубокоумност, одуховљеност, мисаоност, ингениозност, продуховљеност, дубокомисленост, умност, високоумље, виспреност, дубокоумље, дубокоумност, одуховљеност, мисаоност, ингениозност, продуховљеност, дубокомисленост, умност, компетентност[1]
  2. ерудите, интелектуалци, умни радници, арх. умље арх. [1]


Асоцијације:

  1. знање, логика, разум [1]

Шаблон:disambig

  1. 1,0 1,1 1,2 Ћосић, Павле; et al. (гл. асистент и стручни консултант Бојана Ђорђевић) (2008). Речник синонима. Београд: Kornet. ISBN 978-86-86673-09-1.  (COBISS)