изобича́јити
изобича́јити
изобича́јити (српски, lat. izobičájiti)[уреди]
Глагол[уреди]
изобича́јити, {{{вид}}} непрел.
Категорије: трп.трп.
Облици:
Значења:
- Престати нешто радити, примењивати, избацити из навике, обичаја. [1]
- Изаћи из употребе, престати бити обичај. [1]
Примери:
- Престали смо да славимо божићне празнике тако што смо изобичајили да уносимо сламу у собу. [2] [3] Бегеч Буђановци Госпођинци Ново Милошево [1]
- То̑ се да̀нас изобича́јило. Каћ [1]
- Са̏д то̏ ве̏ћ не̑ма, са̏д се то̏ изобича́ило. Вршац [1]
- И у на̏шу ку̏ћу се зна̏ло; нѐдељом се сви̏ о̀правимо свеча̀но, па у̀ цркву, а са̏д све̏ је то̑ изобича̑јено. Мла́ди нѐ веруједу у Бо̏га, а ми̑ смо ста̏ри, ни у цр̑кви ви̏ше не̏ идемо. Јаша Томић [1]
Изведене речи:
Референце[уреди]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Речник српских говора Војводине, измењено и допуњено издање у 4 тома, приредили мр Дејан Милорадов, Катарина Сунајко, мр Ивана Ћелић и др Драгољуб Петровић, Матица српска, Нови Сад.
- ↑ Берислав М. Николић, Сремски говор. — СДЗб, ХIV, 1964, 201—413, стр. 360.
- ↑ Иван Поповић, Говор Госпођинаца у светлости бачких говора као целине. Београд (САНУ, Посебна издања, књига СLХХV, Одељење литературе и језика, књига 21), 1968, 248 стр, стр. 126.