izobičájiti
izobičájiti
izobičájiti (srpski, lat. izobičájiti)[uredi]
Glagol[uredi]
izobičájiti, {{{vid}}} neprel.
Kategorije: trp.trp.
Oblici:
Značenja:
- Prestati nešto raditi, primenjivati, izbaciti iz navike, običaja. [1]
- Izaći iz upotrebe, prestati biti običaj. [1]
Primeri:
- Prestali smo da slavimo božićne praznike tako što smo izobičajili da unosimo slamu u sobu. [2] [3] Begeč Buđanovci Gospođinci Novo Miloševo [1]
- Tȏ se dànas izobičájilo. Kać [1]
- Sȁd tȍ vȅć nȇma, sȁd se tȍ izobičáilo. Vršac [1]
- I u nȁšu kȕću se znȁlo; nѐdeljom se svȉ òpravimo svečàno, pa ù crkvu, a sȁd svȅ je tȏ izobičȃjeno. Mládi nѐ verujedu u Bȍga, a mȋ smo stȁri, ni u cȓkvi vȉše nȅ idemo. Jaša Tomić [1]
Izvedene reči:
Reference[uredi]
- ↑ 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 Rečnik srpskih govora Vojvodine, izmenjeno i dopunjeno izdanje u 4 toma, priredili mr Dejan Miloradov, Katarina Sunajko, mr Ivana Ćelić i dr Dragoljub Petrović, Matica srpska, Novi Sad.
- ↑ Berislav M. Nikolić, Sremski govor. — SDZb, HIV, 1964, 201—413, str. 360.
- ↑ Ivan Popović, Govor Gospođinaca u svetlosti bačkih govora kao celine. Beograd (SANU, Posebna izdanja, knjiga SLHHV, Odeljenje literature i jezika, knjiga 21), 1968, 248 str, str. 126.